Razlika između izmena na stranici „Aleksandar Vučić”

Izvor: Njuz
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Red 1: Red 1:
 
Aleksandar (rođen u [[beograd|Beogradu]], 5. marta 1970) srpski je [[političar]] i [[pravnik]], predsednik Srbije od 2017. i predsednik Srpske napredne stranke od 2012, prethodno predsednik Vlade Republike Srbije od 2014. do 2017. (u dva mandata: 2014−2016, 2016−2017). Bio je Prvi potpredsednik Vlade Srbije od 2012. do 2014. i ministar odbrane od 2012. do 2013. u Vladi Ivice Dačića. Bio je zamenik predsednika Srpske napredne stranke od 2008. od 2012. Četrnaest godina je bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke. Bio je i ministar informisanja Srbije od 1998. do 2000. u Vladi narodnog jedinstva čiji je premijer bio Mirko Marjanović. Što, šta ste vi mislili da ćemo napisati?
 
Aleksandar (rođen u [[beograd|Beogradu]], 5. marta 1970) srpski je [[političar]] i [[pravnik]], predsednik Srbije od 2017. i predsednik Srpske napredne stranke od 2012, prethodno predsednik Vlade Republike Srbije od 2014. do 2017. (u dva mandata: 2014−2016, 2016−2017). Bio je Prvi potpredsednik Vlade Srbije od 2012. do 2014. i ministar odbrane od 2012. do 2013. u Vladi Ivice Dačića. Bio je zamenik predsednika Srpske napredne stranke od 2008. od 2012. Četrnaest godina je bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke. Bio je i ministar informisanja Srbije od 1998. do 2000. u Vladi narodnog jedinstva čiji je premijer bio Mirko Marjanović. Što, šta ste vi mislili da ćemo napisati?
 +
{{Инфокутија Политичар
 +
| име = Александар Вучић
 +
| слика = (Aleksandar Vučić) Secretary Pompeo Hosts a Working Lunch With Serbian President Vucic (48586279546) (cropped).jpg
 +
| опис_слике = Александар Вучић
 +
| датум_рођења = {{датум_рођења| 1970|3|5|год = да}}
 +
| место_рођења = [[Београд]]
 +
| држава_рођења = {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]
 +
| датум_смрти =
 +
| место_смрти =
 +
| држава_смрти =
 +
| држављанство = {{застава|Србија}}
 +
| народност = [[Срби]]н
 +
| вероисповест = [[Православље|православни хришћанин]]
 +
| партија = [[Српска напредна странка]]<br />Раније:<small><br />[[Српска радикална странка]] (1993—2008)
 +
| супружник = Ксенија Јовановић <small>(1997—2011)</small><br /> [[Тамара Вучић]] <small>(2013—)</small>
 +
| деца =
 +
| универзитет = [[Правни факултет Универзитета у Београду]]
 +
| професија = [[правник]], [[политичар]]
 +
| функција_1 = 5. [[председник Републике Србије]]
 +
| избори_1 = [[Избори за председника Србије 2017.|2. април 2017]].
 +
| датум_функције_1 = [[31. мај]]а [[2017]].
 +
| крај_функције_1 =
 +
| председник_1 =
 +
| реизбор_1 =
 +
| председник_владе_1 =
 +
| влада_1 =
 +
| претходник_1 = [[Томислав Николић]]</small>
 +
| наследник_1 =
 +
| функција_2 = 11. [[председник Владе Републике Србије]]
 +
| избори_2 = [[Избори за народне посланике Републике Србије 2014.|16. март 2014.]]
 +
| реизбори_2 = [[избори за народне посланике Републике Србије 2016.|24. април 2016.]]
 +
| почетак_функције_2 = [[27. април]] [[2014]].
 +
| крај_функције_2 = [[31. мај]] [[2017]].
 +
| председник_републике_2 = [[Томислав Николић]]
 +
| претходник_2 =[[Ивица Дачић]]
 +
| наследник_2 = <small>[[Ивица Дачић]] (в.д.) [[Ана Брнабић]] (мандатар)</small>
 +
| функција_3 = први потпредседник [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]]<br /> <small>за одбрану, безбедност, борбу против корупције и криминала</small>
 +
| избори_3 = [[избори за народне посланике Републике Србије 2012.|6. мај 2012.]]
 +
| председник_владе_3 = [[Ивица Дачић]]
 +
| почетак_функције_3 = [[27. јул]] [[2012]].
 +
| крај_функције_3 = [[27. април]] [[2014]].
 +
| претходник_3 = [[Ивица Дачић]] <small>(као заменик председника — први потпредседник Владе)</small>
 +
| наследник_3 = [[Ивица Дачић]]
 +
| функција_4 = министар одбране [[Србија|Републике Србије]]
 +
| избори_4 = [[избори за народне посланике Републике Србије 2012.|6. мај 2012.]]
 +
| председник_владе_4 = [[Ивица Дачић]]
 +
| почетак_функције_4 = [[27. јул]] [[2012]]
 +
| крај_функције_4 = [[2. септембар]] [[2013]].
 +
| претходник_4 = [[Драган Шутановац]]
 +
| наследник_4 = [[Небојша Родић]]
 +
| функција_5 = министар за информисање [[Србија|Републике Србије]]
 +
| избори_5 = [[избори за народне посланике Републике Србије 1997.|21. септембар 1997.]]
 +
| председник_владе_5 = [[Мирко Марјановић]]
 +
| почетак_функције_5 = [[24. март]] [[1998]]
 +
| крај_функције_5 = [[24. октобар]] [[2000]].
 +
| претходник_5 = [[Ратомир Вицо]]
 +
| наследник_5 = [[Бисерка Матић-Спасојевић]], [[Богољуб Пејчић]] и [[Ивица Дачић]] <small>(коминистри у [[Влада Миломира Минића|Влади Миломира Минића]])</small>
 +
| ширина_инфокутије = 24.8em
 +
| потпис = Signature Aleksandar Vucic.png
 +
| веб= [http://www.predsednik.rs/ www.predsednik.rs]
 +
| амблем= [[Датотека:Flag of the President of Serbia.svg|125п]]<br /> <small>[[Стандарта]] [[Председник Србије|Председника Републике]]</small><br />[[Датотека:Vlada Srbije logo.png|125п]]<br /><small>[[Амблем]] [[Влада Републике Србије|Владе Србије]]</small>
 +
| списак= [[Списак председника Србије|Списак председника]] [[Србија|Србије]]
 +
}}
 +
'''Александар Вучић''' ([[Београд]], [[СФРЈ]], [[5. март]] [[1970]]) српски је политичар, [[председник Републике Србије]], председник [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]] (СНС) и правник. Бивши је [[председник Владе Републике Србије]], министар одбране и министар информисања.
 +
 +
Функцију председника Републике обавља од 31. маја 2017. након што је у првом кругу [[Избори за председника Србије 2017.|председничких избора исте године]] освојио апсолутну већину. Дипломирао је на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету Универзитета у Београду]]. Поред матерњег српског, говори енглески и руски језик. Ожењен је и отац је троје деце. У политички живот Србије улази 1993. приступајући [[Српска радикална странка|Српској радикалној странци]] са 24 године након чега је изабран за посланика у Народној скупштини. Две године касније је постао генерални секретар странке и на том месту је био до 2008. када подноси оставку на страначке дужности. Исте године се прикључио оснивању Српске напредне странке на челу са [[Томислав Николић|Томиславом Николићем]] и био је њен потпредседник. Године 2012. преузима функцију председника странке. Био је први потпредседник Владе Републике Србије (2012—2014) а затим и њен председник у два мандата (2014—2016 и 2016—2017). Такође је обављао функцију министра одбране и координатора службе безбедности у [[Влада Ивице Дачића|Влади Ивице Дачића]]. Био је и министар информисања (1998—2000) у [[Друга влада Мирка Марјановића|Влади Мирка Марјановића]].
 +
 +
== Биографија ==
 +
=== Младост и образовање ===
 +
Рођен је [[5. март]]а [[1970]]. године у [[Београд]]у, као старији син Ангелине (девојачко Милованов) и Анђелка Вучића.<ref>[http://www.poreklo.rs/2012/04/08/poreklo-aleksandra-vu%C4%8Di%C4%87a/ Порекло Александра Вучића] Порекло, 12. 4. 2012</ref> Има млађег брата Андреја Вучића.<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/drustvo/cime-se-bavi-andrej-vucic/|title=Чиме се бави Андреј Вучић|last=Чонградин|first=Снежана|date=4. 11. 2016.|work=Данас|accessdate=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref>
 +
 +
Александар је био одличан ученик у [[ОШ „Бранко Радичевић“ Нови Београд|основној школи „Бранко Радичевић“]] и у [[Земунска гимназија|Земунској гимназији]]. Побеђивао је на градским и републичким такмичењима из историје, а био је и пионирски првак Београда у шаху. Завршио је [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]], а усавршавао је енглески језик у [[Енглеска|Енглеској]], у [[Брајтон]]у.<ref name="ртс" /> Као један од најбољих студената генерације био је и стипендиста „Фондације за развој научног подмлатка“. Радио је на „Каналу С“ на [[Пале|Палама]], [[Република Српска]], [[1992]]. и [[1993]], где је припремао и водио вести на [[енглески језик|енглеском језику]], блок из света, [[интервју]]е и [[репортажа|репортаже]]. Године 1993. Вучић приступа [[Српска радикална странка|Српској радикалној странци]], и бива изабран за посланика у Народној скупштини Републике Србије. Две године касније, са 24 године, постаје и њен генерални секретар. После победе радикала на локалним изборима у [[Земун]]у 1996, постао је директор Спортско-пословног центра „Пинки“ (познатијег као [[КСЦ Пинки Земун|Хала „Пинки“]]).{{чињеница|date=08. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> Тренирао је кошарку и играо фудбал. Познат је као навијач београдске [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]].<ref name="вести">[http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/71437/Vucic-Kuci-sam-dolazio-u-krvavoj-majici Вучић: Кући сам долазио у крвавој мајици] Вести онлајн, Приступљено 27. 10. 2013.</ref> Вучић​ се 2013. године оженио [[Тамара Вучић|Тамаром Ђукановић]] са којом је добио сина Вукана 2017. године. Из претходног брака са Ксенијом Јанковић има сина Данила рођеног 1998, и ћерку Милицу рођену 2002.<ref>[http://www.alo.rs/ekskluzivno​-vucic-sinu-dao-ime-vukan/110854 "Vučic sinu dao ime Vukan"]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}. Alo.rs, 10.06.2017.</ref>
 +
 +
=== Министар за информисање ===
 +
Александар Вучић [[24. март]]а [[1998]]. године постаје министар за информисање у Влади „народног јединства” [[Мирко Марјановић|Мирка Марјановића]]<ref name="ртс">[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1143858/Biografije+budu%C4%87ih+ministara.html Биографије будућих министара] РТС, 22. 7. 2012, Приступљено 27. 10. 2013.</ref> коју чине [[Социјалистичка партија Србије|СПС]], [[Српска радикална странка|СРС]], и [[Југословенска левица|ЈУЛ]], и подноси оставку на место директора „Пинкија“. За време тог министарског мандата потписао је Закон о јавном информисању, који је остао запамћен по томе што је увео високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком режима Слободана Милошевића. Казне су се морале платити у року од 24 сата, у противном би њихова имовина била заплењена.{{sfn|Thompson|1999|p=117}} Услед тога је дошло до гашења редакција „Дневног телеграфа“, „Европљанина“ и „Наше борбе“, а многи други независни медији су били кажњавани.<ref name="мондо">[http://www.mondo.rs/a590337/Profili/Politicari/Aleksandar-Vucic.html Aleksandar Vučić] Мондо,</ref><ref name=JovanovicMladenov>{{cite journal|last1=Jovanović|first1=Srđan Mladenov|title=Confronting Recent History: Media in Serbia during Aleksandar Vučić's Ministry of Information in the Milošević Era (1998-1999 ) |journal=Hiperboreea |date=October 2016|volume=6|issue=1|pages=61–74}}</ref> Медији су у овом периоду били под озбиљном репресијом од стране режима, а инострани медији су били посматрани као „шпијуни” и „страни елементи”.<ref name=JovanovicMladenov></ref>
 +
 +
Вучић је имао улогу у пропаганди Милошевићевог режима за време [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] када су вршени притисци на медије путем кривичних прогона и застрашивања, поготово независних новинара који су писали о злочинима над албанцским цивилима, као што су [[Дејан Анастасијевић]] и [[Славко Ћурувија]].<ref>[https://www.economist.com/europe/2016/09/15/the-changeling Serbia’s prime minister, The changeling] The Economist, 15. 9. 2016, Приступљено 9. 4. 2019.</ref><ref>[https://www.theguardian.com/world/2017/mar/31/serbian-pm-aleksandar-vucic-ready-to-be-president 'Only donkeys don’t change': Serbian PM says he's ready to be president] The Guardian, 31. 3. 2017, Приступљено 9. 4. 2019.</ref><ref>[https://www.vreme.com/arhiva_html/467/15.html#Mediji Хелсиншки одбор за људска права, Извештај о појачаној репресији у Србији] Време, 18. 12. 1999, Приступљено 9. 4. 2019.</ref> Влада је донела Уредбу о посебним мерама у условима претње оружаним нападима [[НАТО]]-а, за време чијег важења је укинут програм [[Радио Индекс]]а<ref>[http://www.nin.co.rs/arhiva/2494/3.html Радио Индекс - Дневник једне забране] Нин, 15. 10. 1998, Приступљено 27. 10. 2013</ref>, а затим и Радио Сенте, Кикинде, ТВ Пирота и Радио Ситија у Нишу. Са кабловских мрежа су скинути сви инострани ТВ канали, а земаљским радио и ТВ станицама је забрањено реемитовање иностраних сервиса на српском језику.<ref>[http://www.vreme.com/arhiva_html/459/09.html Godišnjica Zakona o informisanju] Време, Приступљено 27. 10. 2013.</ref> Након почетка [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]], Вучић је позвао на састанак уреднике београдских медија на којем је саопштено да је неопходно да се током извештавања употребљавају искључиво ставови и терминологија режима. Уредници су били у обавези да доставе министарству копије текстова, а дозвољено је било преносити само вести домаћих медија који су били под строгом цензуром.<ref name=JovanovicMladenov></ref>  Вучић је изјавио за лист ''Аргумент'' да ће се „кад тад осветити [[Славко Ћурувија|Славку Ћурувији]]“, новинару и оснивачу неких од угашених листова.<ref name=JovanovicMladenov></ref> Ћурувија је убијен [[11. април]]а [[1999]]. године, а његова невенчана супруга је 15 година касније изјавила да је Вучић био умешан у убиство и да је био, „не само креатор закона о информисању већ и праксе прогона новинара“.<ref>{{cite web|url=http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/branka_prpa_vucic_je_sudelovao_u_ubistvu_curuvije.46.html?news_id=275308| title = Branka Prpa: Vučić je sudelovao u ubistvu Ćuruvije | publisher = danas.rs |date=| accessdate=4. 10. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://rs.n1info.com/a65944/Vesti/Branka-Prpa-u-Presingu.html| title = Branka Prpa u Pressingu: Zašto Vučić nije pozvan da svedoči? | publisher = danas.rs |date=| accessdate=4. 10. 2015.}}</ref> Након што је одбијен захтев да [[Радио-телевизија Србије|РТС]] реемитује шест сати програма иностраних медија током дана за време [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовања СР Југославије]], НАТО је прогласио зграду РТС-а легитимном метом сматрајући га делом „ратне машинерије“, који спроводи пропаганду и не извештава адекватно о збивањима у рату.{{sfn|Jokic|2003|p=100}}<ref>{{cite web|url=http://www.slobodnaevropa.org/content/RTS_NATO/1613936.html| title = Deset godina od bombardovanja RTS-a | publisher = slobodnaevropa.org |date=| accessdate=4. 10. 2015.}}</ref> Зграда је [[Бомбардовање зграде РТС|бомбардована]] [[23. април]]а и живот је изгубило 16 радника ове медијске куће, а још 16 је повређено.
 +
 +
У то време изабран је и за члана Управног одбора [[Универзитет у Београду|Београдског Универзитета]] и [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] БУ. Вучић је био и на јавној листи особа којима је забрањен улазак у [[Европска унија|Европску унију]].<ref name="мондо" />
 +
 +
Након потписивања [[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановског споразума]], којим је окончана бомбардовање [[НАТО]] пакта, уведен [[протекторат]] [[Организација уједињених нација|УН]] и ''-{[[de facto]]}-'' суспендован суверенитет Србије у тој покрајини, 14. јуна 1999. министри из редова Српске радикалне странке подносе оставке на своје функције <ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/07/16/srpski/P99071507.shtm Шешељ: Очекујемо усвајање наших оставки] Глас јавности, 15. 7. 1999, Приступљено 29. 10. 2013.</ref>, али настављају да обављају своје дужности, објашњавајући то националним интересима.
 +
 +
Вучић је биран за посланика у [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезној скупштини]] [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] три пута: у [[Веће Република]] први пут у фебруару 1998, други пут у мају [[2000]]. и коначно на савезним изборима [[24. септембар|24. септембра]] 2000.<ref name="ртс" />
 +
У мају 2000. године, Савезна влада СРЈ га је именовала за члана Савета Савезне јавне установе [[РТВ Југославија]]. У фебруару [[2001]], Вучић подноси оставку на функцију савезног посланика.
 +
 +
=== Даља каријера ===
 +
[[Датотека:Встреча с Председателем Правительства Сербии Александром Вучичем.jpeg|десно|мини|250п|[[Председник Владе Републике Србије]] Александар Вучић и [[председник Руске Федерације]] [[Владимир Путин]] (2014)]] [[Датотека:Prime Minister of Serbia Aleksandar Vucic.jpg|десно|мини|250п|[[Председник Владе Републике Србије]] Александар Вучић у [[Москва|Москви]] (2017)]] У марту [[2002]]. године Александру Вучићу је одређен [[порез на екстрапрофит]] у износу од 48.500 [[евро|евра]], у вези стана од преко 100 квадрата који му је [[1998]]. године доделила Влада. Тај стан је потом, по тврдњи ДОС-ове власти, откупљен испод [[тржишна вредност|тржишне вредности]], мада Вучић објашњава да је заправо од Владе добио 60 квадрата, а да је остатак одмах у старту платио, уз помоћ породице<ref name="вести" />.
 +
 +
На локалним изборима [[2004]]. Вучић се кандидује за градоначелника [[Београд]]а са мотом кампање „Вучић за метрополу“, у којој обилази сва приградска насеља и промовише за себе урбани имиџ младог човека са идејом и енергијом. Освојио је 29% гласова у првом и 48,4% гласова у другом кругу.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:162384-DEMOKRATE-PA-RADIKALI „Демократе па радикали”], [[Вечерње новости]], [[4. октобар]] [[2004]].</ref>
 +
 +
Александар Вучић је био генерални секретар Српске радикалне странке и председник општинског одбора [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]. Био је [[народни посланик]] и заменик председника [[посланичка група|посланичке групе]] Српске радикалне странке у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини Републике Србије]], члан [[Административни одбор|Административног одбора]] и [[Одбор за уставна питања|Одбора за уставна питања]], и заменик председника [[Одбор за Косово и Метохију|Одбора за Косово и Метохију]] и [[Одбор за културу и информисање|Одбора за културу и информисање]].<ref>[https://web.archive.org/web/20131027155725/http://snszemun.org/aleksandar-vucic Александар Вучић] СНС Земун, Приступљено 29. 10. 2013.</ref>
 +
 +
Дана [[28. мај]]а [[2008]]. године, Српска радикална странка је заједно са коалицијом [[Демократска странка Србије]]-[[Нова Србија (политичка партија)|Нова Србија]] и коалицијом [[Социјалистичка партија Србије]]-[[Партија уједињених пензионера Србије]]-[[Јединствена Србија]] потписала коалицони споразум којим је, на основу резултата локалних избора, било договорено формирање градске већине у Скупштини града Београда. Вучић је тада предложен за новог [[Градоначелник Београда|градоначелника Београда]]. Међутим, након што је коалиција око СПС-а формирала републичку Владу са [[Демократска странка (Србија)|Демократском странком]] почетком јула, социјалисти су под притиском ДС одлучили да одустану од потписаног споразума и формирана је коалиција ДС-СПС-Г17-ЛДП у граду Београду.{{чињеница|date=08. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->
 +
 +
=== Нова странка ===
 +
[[Датотека:Nikolić & Vučić.jpg|[[Томислав Николић]] и Александар Вучић на оснивачкој скупштини СНС (2008)|250п|мини]]
 +
Дана [[15. септембар|15. септембра]] 2008. године, након што је дошло до сукоба између челних људи у Српској радикалној странци ([[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] и [[Томислав Николић|Томислава Николића]]), Вучић је поднео оставку на дужности у Српској радикалној странци и објавио привремено повлачење из политичког живота.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci.html?view=story&id=16569&sectionId=1 СРС:Вучић није дорастао ситуацији.] Радио-телевизија Србије, 14. 9. 2008, Приступљено 15. 8. 2008.</ref>
 +
 +
Почетком октобра, саопштио је да се прикључује оснивању Српске напредне странке Томислава Николића.<ref name="мондо" />
 +
 +
Том приликом је изјавио да ће се посветити берзанским пословима, „или ће помагати свом брату у вођењу фирме“, али је касније негирао да је његов брат има фирму.<ref>{{cite web|author=Објављено: 30/10/2014, 15:44 | url = http://www.ceopom-istina.rs/vesti/vuchi-2008-pomaga-u-bratu-u-vo-en-u-firme | title = Вучић 2008 – Помагаћу брату у вођењу фирме | publisher = Ceopom-istina.rs |date=30. 10. 2014. | accessdate=2. 10. 2017.}}</ref>
 +
 +
На оснивачкој скупштини СНС, [[21. октобар|21. октобра]], изабран је за заменика председника [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]].<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=21&nav_category=11&nav_id=324499 Оснивање Српске напредне странке] Б92, 21. 10. 2008, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>
 +
Био је на челу изборних штабова за превремене локалне изборе у [[Земун]]у и [[Вождовац|Вождовцу]] 2009. године где је [[Српска напредна странка]] убедљиво победила [[Демократска странка (Србија)|Демократску странку]] и преузела локалну власт у ове две [[београдске општине]].<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=07&nav_id=396732 Вождовац: СНС први, ДС други] Б92,07.12.2009, Приступљено 22. 10. 2013.</ref><ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/378192/Izbori-u-Zemunu-bice-odrzani-2-juna Izbori u Zemunu biće održani 2. juna] Блиц, 17. 4. 2013, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>
 +
 +
Отако је напустио СРС и приступио СНС, Вучић је променио свој имиџ од националисте у про-европског политичара.{{sfn|Ramet|Hassenstab|Listhaug|2017|p=173}}
 +
 +
После победе Томислава Николића на изборима одржаним 20. маја 2012.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/1950/Izbori+2012/1105962/Tomislav+Nikoli%C4%87+predsednik+Srbije.html Томислав Николић председник Србије] РТС, 20. 12. 2012, Приступљено 22. 10. 2013.</ref> и његове оставке на место председника СНС 24. маја 2012,<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Politika/325148/Nikolic-zaplakao-dok-je-podnosio-ostavku-na-mesto-predsednika-SNS Блиц:Томислав Николић заплакао док је подносио оставку] Блиц, 24. 5. 2012, Приступљено 22. 10. 2013.</ref> Вучић преузима функцију [[Вршилац дужности|вршиоца дужности]] председника странке. На ванредној изборној скупштини, одржаној 29. септембра 2012. године, Александар Вучић је изабран једногласно за председника странке<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Vucic-predsednik-SNS-Tabakoviceva-njegov-zamenik.sr.html Александар Вучић једногласно изабран за председника СНС-а] Политика, 29. 8. 2012, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>
 +
 +
Након формирања владе (коалиција СНС-СПС-УРС), јула 2012, постаје потпредседник Владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против [[Корупција|корупције]] и [[криминал]]а, као и [[министар]] одбране. Председник Николић га је именовао за секретара Савета за националну безбедност<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1150792/Vu%C4%8Di%C4%87+sekretar+Saveta+za+nacionalnu+bezbednost.html Вучић секретар Савета за националну безбедност] РТС, 3. 8. 2012, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>
 +
 +
=== Министар одбране ===
 +
{{Главни чланак|Избори за народне посланике Републике Србије 2012.|Влада Ивице Дачића}}
 +
 +
Одмах по номинацији за првог потпредседника владе задуженог за одбрану, безбедност, борбу против организованог криминала и корупције, најављује да у борби против корупције неће бити заштићених и да ће будућа власт имати „нулту толеранцију“ према корупцији и криминалу.
 +
 +
[[Датотека:Leon E. Panetta & Aleksandar Vučić.jpg|мини|десно|235п|Вучић са америчким секретаром за одбрану [[Леон Панета|Леоном Панетом]] (2012)]]
 +
Доласком на чело [[Министарство одбране Републике Србије|Министарства одбране]], затекао је тешко материјално стање [[Војска Србије|војске]] и [[Наменска индустрија|војне индустрије]]. Одмах је отишао на више путовања у потрази за стратешким партнерима и купцима за производе српске [[Наменска индустрија|наменске индустрије]]. Са тих путовања се вратио са уговорима са Русијом и УАE вредним стотине милиона долара.
 +
<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:420081-Vucic-Srbija-ce-praviti-rakete-za-UAE Вучић: Србија ће правити ракете за УАЕ] Новости, Приступљено 28. 10. 2013.</ref>
 +
<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:420169-Vucic-u-UAE-Potpisani-sporazumi-stizu-i-dolari Вучић у УАЕ: Потписани уговори, стижу и долари] Новости, Приступљено 28.10.2013.</ref>
 +
<ref>[http://www.telegraf.rs/vesti/551891-ugovor-od-220-miliona-seik-zeli-i-srpskog-bumbara-foto Уговор од 220 милиона, шеик жели и српског бумбара] Телеграф, Приступљено 28. 10. 2013.</ref>
 +
<ref>[http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=02&dd=17&nav_id=687665 Србија и УАЕ-Сарадња за понос] Б92, Приступљено 28. 10. 2013.</ref>
 +
<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1245706/Sti%C5%BEu+investicije+iz+Emirata.html Инвестиције из Емирата] РТС, Приступљено 28. 10. 2013.</ref> Учествовао је у организацији аеромитинга „Батајница 2012“ у склопу прославе стогодишњице [[Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије|српске авијације]], на ком је представљен нов домаћи [[Ласта (авион)|школски авион „Ласта“]].<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1166310/Spektakl+%22Batajnica+2012%22.html Батајница 2012] РТС, Приступљено 28. 10. 2013.</ref>
 +
<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=02&nav_category=12&nav_id=639547 Аеро спектакл у Батајници] Б92, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>
 +
<!--mrtva veza od tog datuma.-->Отвара се и нова фабрика борбених система у Великој Плани.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/1238766/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D1%84%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0.html Нова фабрика борбених система] РТС, 29. 12. 2012 Приступљено 24.10.2013.</ref> На сајму наоружања „Партнер 2013" одржаном у јуну 2013. је најавио инвестиције у овај сектор, за који је рекао да очекује да постане замајац српске индустрије.<ref>[http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=06&dd=25&nav_id=726121 Вучић: Улажемо у војну индустрију] Б92, 25. 6. 2013, Приступљено 28. 10. 2013.</ref> [[Вашар|Сајам]] је, такође, резултовао великим бројем нових уговора.<ref>[http://objektivno1.rs/region-gradovi/lucani/4309/sajam-naoruzanja-kompaniji-mb-namenska-iz-lucana-doneo-nove-ugovore.html Сајам наоружања компанији МБ наменска из Лучана донео нове уговоре] Објективно, Приступљено 26. 10. 2013.</ref>
 +
 +
У исто време, у знак пријатељства других држава према Србији, Министарство одбране је добило веома вредне поклоне, из УАЕ три блиндирана Мерцедесова џипа (''око 3 милиона евра''),<ref>[http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/pogledajte-seik-poklonio-vucicu-mecke-vredne-tri-miliona-evra/9554 Шеик поклонио Вучићу мечке вредне три милиона евра] {{Wayback|url=http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/pogledajte-seik-poklonio-vucicu-mecke-vredne-tri-miliona-evra/9554 |date=20131103163133 }} Ало, 23.01.2013, Приступљено 29. 10. 2013.</ref> двадесет санитетских возила из Кине (око 2 милиона евра),<ref>[http://www.kurir-info.rs/poklon-kine-20-sanitetskih-vozila-ministarstvu-odbrane-clanak-878841 Кина поклонила 20 санитетских возила војсци Србије] Курир, аутор ТАНЈУГ, 06.07.2013, Приступљено 29. 10. 2013.</ref> четири возила типа „Хамер“ од владе САД (''око 850.000 евра'')<ref>[http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/316438/Vucic-Srbija-je-mala-ali-ponosna?mobile=false Вучић: Србија је мала али поносна] Вести, 28. 5. 2013, Приступљено 29. 10. 2013.</ref> Традиционално добра сарадња са Русијом је још унапређена (уговор о стратешком партнерству), а посебно је значајна акција чишћења терена од касетних мина на око 3000 квадрата код аеродрома у Нишу и око Параћина.<ref>[http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/rusi-poceli-da-ciste-kasetne-bombe-oko-aerodroma-u-nisu/26829 Руси почели да чисте бомбе око аеродрома у Нишу] {{Wayback|url=http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/rusi-poceli-da-ciste-kasetne-bombe-oko-aerodroma-u-nisu/26829 |date=20131103180418 }} Ало, 5. 8. 2013, Приступљено 29. 10. 2013.</ref>
 +
 +
Поднео је оставку на место министра одбране уз образложење да жели да се у пуној мери посвети борби против корупције и криминала.
 +
 +
=== Бриселски споразум ===
 +
{{Главни чланак|Бриселски споразум (2013)}}
 +
[[Датотека:Arbeitsbesuch Serbien (15301009217).jpg|мини|десно|250п|[[Себастијан Курц]] и Александар Вучић (2014)]]
 +
Одмах по ступању на дужност, [[Председник Републике Србије|Председник Србије]] [[Томислав Николић]] најављује наставак разговора са Приштином на највишем нивоу, сматрајући да је то сувише важно питање да би га водили нижи службеници. За тај посао предлаже [[Ивица Дачић|Ивицу Дачића]], [[Премијер|Председника Владе]]. Неко време су ти преговори на први поглед успешно напредовали и заустављено је даље одузимање права Србима на Косову (право на српска документа и таблице), прихваћен је нацрт стварања [[Заједница српских општина|Заједнице српских општина]], међутим, долази до застоја код утврђивања права Заједнице општина. У априлу 2013. се Александар Вучић прикључује преговарачком тиму са циљем да обезбеди да грађани ЗСО сами одлучују о судству и полицији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:427147-Drzavni-vrh-danas-odlucuje-ko-ide-u-Brisel Државни врх данас одлучује ко иде у Брисел] Новости, Приступљено 26. 10. 2013.</ref> У својој идеји о стварању ЗСО<ref>{{cite web|last=Zečević| first = D.| url = http://www.novosti.test.mainstream.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:458519-Vulin-Zajednica-srpskih-opstina-quotnovi-pocetak-ili-krajquot | title = Космет: Финиш уз државни врх | publisher = Novosti.test.mainstream.rs |date=| accessdate=2. 10. 2017.}}</ref>, Вучић је пронашао решење како да се обезбеди аутономија у срединама са већинским српским становништвом, да Заједница сама управља образовањем, здравством, да судска власт и полиција буду усклађене по саставу са етничком сликом у њој, и да Приштина може да постави регионалног команданта само по избору ЗСО-а.
 +
 +
На том састанку, [[Хашим Тачи]] покушава да минира споразум захтевом да се као једна изборна јединица, на четири српске општине дода још три већински албанске општине, или „макар“ јужни део [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]]. Тај предлог је за српску страну неприхватљив јер би се тиме озбиљно нарушила етничка слика. И поред великог притиска на преговараче лично, као и на [[Србија|Србију]], Александар Вучић одбија предлог, сматрајући да у тој форми не задовољава ни минимум интереса Србије, ни њених грађана на [[Косово и Метохија|КиМ]],.<ref>{{cite web|url=http://www.slobodnaevropa.mobi/a/24950867.html | title = Београдско „не“ Бриселу: Влада одбила споразум са Косовом | publisher = Slobodnaevropa.mobi |date=8. 4. 2013. | accessdate=2. 10. 2017.}}</ref> тражи наставак преговора и од ЕУ да својим ауторитетом приволи косовске Албанце на компромис. Тада се први пут дешава да ЕУ уважава захтев Србије и врши притисак на Приштину која невољно прихвата поредећи Заједницу Општина са [[Република Српска|Републиком Српском]].<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/378519/Dacic-parafirao-tekst-sporazuma-Vucic-Prihvaceni-svi-srpski-predlozi Дачић парафирао текст споразума, Вучић: Прихваћени сви српски предлози] Блиц,</ref> Том приликом Вучић добија гаранције [[Европска унија|ЕУ]] и [[НАТО]]-а да „албанска чизма“ неће имати приступ [[Северно Косово|Северу Косова]].<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Nema-rezervne-Srbije-uvodnik-Milenko-Pesic.sr.html Нема резервне Србије] Политика,</ref> Договара се расписивање [[Избори|избора]] за новембар 2013. чиме би српске институције добиле пун легитимитет, уместо да од стране међународне заједнице и остатка КиМ буду третиране као паралелне. Приштина се обавезује да донесе закон о општој [[Амнестија|амнестији]] чиме се трајно онемогућује евентуално застрашивање српског становништва судским процесима<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1357652/Pri%C5%A1tina,+usvojen+Zakon+o+amnestiji.html Приштина, усвојен Закон о амнестији] РТС,</ref> Иако Александар Вучић није у потпуности задовољан резултатима преговора, процењујући да је то максимум од могућег<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/vucic:-sporazum-je-jedini-nacin-da-srbija-opstane-da-postoji_391657.html Вучић: Споразум је једини начин да Србија опстане, да постоји] РТВ,</ref>, да је одлука једина права за будућност Србије<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1322146/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC+%D1%82%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BA,+%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B+.html Вучић: Споразум тежак, али једини могућ] РТС,</ref>, прихвата да се парафира споразум.<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/378674/Tekst-briselskog-sporazuma Текст бриселског споразума] Блиц, 19. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref> По повратку у земљу даје на увид јавности цео ток преговора као и коначан споразум. У [[Народна Скупштина Републике Србије|Народној Скупштини]] споразум добија велику подршку (173 посланика за, 24 против, 1 уздржан и 5 није гласало).<ref>[http://balkans.aljazeera.net/vijesti/skupstina-srbije-podrzala-sporazum-s-kosovom Скупштина Србије подржала споразум с Косовом] Балканс Алџазира, 26. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref><ref>[http://www.novimagazin.rs/vesti/ds-ldp-i-svm-podrzali-briselski-sporazum-dss-protiv Skupština usvojila izveštaj Vlade, za 173 poslanika] Нови Магазин 26. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref> На КиМ су људи узнемирени и несигурни како ће те промене утицати на њихов живот и Александар Вучић одлази на Ким да одговори на њихова питања. Један део прихвата уверавања државног врха да неће остати незаштићени, али други део ([[Демократска странка Србије|ДСС]], [[Српска радикална странка|СРС]], делимично [[Српска православна црква|СПЦ]]) и даље инсистира на задржавању постојећег стања. Тада Александар Вучић предлаже [[референдум]] под условом да се сви обавежу да ће прихватити његове резултате. Представници незадовољне групе Срба одбили су одржавање оваквог референдума.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Vucic-Srbija-donela-jedinu-mogucu-odluku-o-buducnosti.sr.html Вучић северу Косова и Метохије нуди референдум о споразуму] Политика, 25. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1312730/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%87%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BE+%D0%BE+%D0%B1%D1%83%D0%B4%D1%83%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5.html Вучић: Одлучујемо о будућности Србије] РТС, 25. 4. 2013, Приступљено 24.10.2013.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:431211-Vucic-Referendum-uz-slogu Вучић: Референдум, уз слогу] Новости, 25. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref>
 +
 +
У међувремену је започео процес [[имплементација|имплементације]] [[Бриселски споразум (2013)|Бриселског споразума]] и расписани су избори на којима је кандидована заједничка српска листа, која треба да обезбеди да се гласови Срба не расипају и да, са великим бројем добијених гласова, буде основа за самосталност Заједници српских општина.<ref>[http://www.radiokim.net/vesti/vulin-u-leposavicu-3-novembra-svesrpski-izbori.html Вулин у Лепосавићу: 3. новембра “Свесрпски избори”] Радио КиМ</ref>
 +
 +
После успешно спроведених преговора, Србија је на [[Видовдан]], 28. јуна 2013. добила оквирно датум за започињање преговора са ЕУ, с тим да је датум прве приступне конференције орочен најкасније за јануар 2014.{{чињеница|date=03. 2017. }}<!--mrtva veza od tog datuma.--><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:441077-Bundestag-dao-zeleno-svetlo-Srbiji--prva-pristupna-konferencija-u-januaru Бундестаг дао ''зелено светло“ Србији, прва приступна конференција у јануару] Новости, 27. 6. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref>
 +
 +
=== Председник Владе ===
 +
[[Датотека:Secretary Kerry and Serbian Prime Minister Vucic Address Reporters Before Their Bilateral Meeting in Washington (21482818931).jpg|десно|мини|250п|[[Председник Владе Републике Србије]] Александар Вучић и [[државни секретар Сједињених Америчких Држава]] [[Џон Кери]] у [[Вашингтон]]у (2015)]]
 +
[[Избори за народне посланике Републике Србије 2014.|Ванредни парламентарни избори]] у [[Србија|Србији]] одржани су [[16. март]]а [[2014]]. Истог дана одржани су и ванредни избори за локалну власт у [[Београд]]у. Парламентарни избори су расписани након одлуке председништава [[Српска напредна странка|СНС-а]] и [[Социјалистичка партија Србије|СПС-а]] да се тренутни сазив [[Народна Скупштина Републике Србије|Народне Скупштине]] и [[Влада Ивице Дачића|Влада]] распусте зарад „провере воље народа”.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=01&dd=26&nav_category=11&nav_id=804514 „Нећу да будем премијер без избора”], [[Б92]], [[26. јануар]] [[2014]].</ref> На парламентарним изборима изборна листа „Будућност у коју верујемо” коју је предводио Александар Вучић и Српска напредна странка, освојила је убедљиво највећи број гласова — 48,35%.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2205/izbori-2014/1556680/konacni-rezultati-rik-a-za-republicke-izbore.html „Коначни резултати РИК-а за републичке изборе”], [[РТС]], [[24. март]] [[2014]].</ref> [[27. април]]а формирана је нова [[Прва влада Александра Вучића|Влада Србије]] са Александром Вучићем на месту председника Владе. Поред странака са листе коју је предводила СНС, у владу је поново ушла и коалиција окупљена око [[СПС]]-а.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:489140-Srbija-dobila-novu-Vladu-Vucic-premijer „Србија добила нову Владу, Вучић премијер”], [[Вечерње новости]], [[27. април]] [[2014]].</ref>
 +
 +
На [[Избори за народне посланике Србије 2016.|ванредним парламентарним изборима]] [[24. април]]а [[2016]], Српска напредна странка је поново освојила убедљиво највећи број гласова — 48,25%.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2534/izbori-2016/2307373/ukupni-rezultati-parlementranih-izbora-.html РИК: Коначни резултати парламентарних избора], [[РТС]], [[5. мај]] [[2016]].</ref> Након ових избора, владу на челу са Александром Вучићем су [[11. август]]а 2016. поново саставили СНС и СПС, са својим коалиционим партнерима. Ову владу су подржали и [[Савез војвођанских Мађара]] и [[Албанци|албанска]] [[Партија за демократско деловање]].<ref>[http://mondo.rs/a929043/Info/Srbija/Nova-Vlada-Srbije-polaganje-zakletve.html „Србија добила нову владу!”], Мондо, [[11. август]] [[2016]].</ref>
 +
 +
Период од доласка Вучића на место председника Владе је обележен падом медијских слобода услед притиска и напада на новинаре који исказују критику према режиму, као и гашења многих дебатних политичких емисија.<ref name=JovanovicMladenov></ref><ref>{{cite journal|last1=Castaldo|first1=Antonino|last2=Pinna|first2=Alessandra|title=De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia |journal=European Politics and Society |date=2017|volume=19|issue=3|pages=264–281}}</ref><ref name=FreedomHouse2018>{{cite web|url=https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_FITW_Report_2018_Final_SinglePage.pdf|title=Freedom in the World 2018 |publisher=Freedom House |accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.amnesty.org/download/Documents/EUR7069532017ENGLISH.PDF|title=Freedom in the World 2018 |publisher=Амнести интернашонал |accessdate=18. 10. 2019}}</ref>
 +
 +
=== Председник Републике ===
 +
Одлуком Председништва и Главног одбора Српске напредне странке, Александар Вучић је изабран за кандидата ове странке на [[Избори за председника Србије 2017.|председничким изборима]], који су одржани [[2. април]]а [[2017]].<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2631324/predsednistvo-sns-a-vucic-kandidat-za-predsednika.html „Председништво СНС-а: Вучић кандидат за председника”], [[РТС]], [[14. фебруар]] [[2017]].</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2657/izbori-2017/2635202/pocela-sednica-glavnog-odbora-sns-a.html „Главни одбор СНС-а једногласно: Вучић кандидат за председника”], [[РТС]], [[17. фебруар]] [[2017]].</ref> Његову кандидатуру су подржале и све странке владајуће коалиције ([[Социјалистичка партија Србије|СПС]], [[Покрет социјалиста|ПС]], [[Социјалдемократска партија Србије|СДПС]], [[Покрет снага Србије|ПСС]], [[Српски покрет обнове|СПО]], [[Самостални ДСС]], [[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]], [[Јединствена Србија|ЈС]] и [[Савез војвођанских Мађара|СВМ]]). На овим изборима, Вучић је победио у првом кругу, освојивши 55,08% гласова,<ref>[http://www.blic.rs/vesti/politika/rik-vucic-izabrani-predsednik-srbije-konacni-rezultati/v1xwxcl „РИК: Вучић изабрани председник Србије, коначни резултати”], [[Блиц (новине)|Блиц]], [[20. април]] [[2017]].</ref> док су поједини медији и неке од опозиционих структура нагласили да је уочен низ неправилности током изборног процеса.<ref>{{Cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/izbori-nepravilnosti-stotine-nedostajucih-lista-razbijene-kutije-pretnje/27694053.html| title = Izborne nepravilnosti: Stotine nedostajućih listića, razbijene kutije, pretnje| last=| first = |date=24. 4. 2016.| website = |archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=2. 8. 2018.}}</ref> Према извештају [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС-а]], неизбалансирано извештавање медија, притисци на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотреба јавних ресурса за спровођење кампање су пољуљали једнакост могућности у такмичењу кандидата.<ref name=OEBS>{{Cite book |url=http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/dokumenta/ODIHR/Izvestaj%20OEBS%20SRB%20Presidential%202017%20-%20final%20report.pdf |title=Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; председнички избори 2. април 2007. године |publisher=ОЕБС |year=2017 |access-date=17. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190119174338/http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/dokumenta/ODIHR/Izvestaj%20OEBS%20SRB%20Presidential%202017%20-%20final%20report.pdf |archive-date=19. 01. 2019 |url-status=dead }}</ref>
 +
 +
То је била прва победа већ у првом кругу председничких избора након [[Избори за председника Србије 1992.|избора 1992.]] године на којима је победу однео [[Слободан Милошевић]] ([[Војислав Коштуница]] је однео победу у првом кругу на [[Избори за председника Савезне Републике Југославије 2000.|изборима]] за предесдника [[Председник Савезне Републике Југославије|СР Југославије]]). Према истраживањима [[Центар за слободне изборе и демократију|ЦеСИД-а]] о демографској структури присталица председничких кандидата, за Вучића су гласали приближно у истом односу мушкарци и жене, са просечном старошћу од 55 година услед високог удела (42%) грађана у пензији. Највећи број гласача (41%) је завршио четворогодишњу средњу школу, а затим радничку школу (22%), док 21% има образовање ниже од средње школе. <ref>{{Cite book|url=http://www.cesid.rs/wp-content/uploads/2018/09/Oko-izbora-20.pdf |title=Oko izbora 20|publisher=CeSID |year=2018 |pages=42, 43}}</ref>
 +
 +
На дужност председника Републике Србије, ступио је [[31. мај]]а 2017. након истека мандата дотадашњем председнику [[Томислав Николић|Томиславу Николићу]].<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2752800/aleksandar-vucic-polozio-zakletvu-i-stupio-na-duznost-predsednika-republike.html „Александар Вучић положио заклетву и ступио на дужност председника Републике”], [[РТС]], [[31. мај]] [[2017]].</ref> Дан пре тога, поднео је оставку на место председника Владе Србије.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2752358/vucic-podneo-ostavku-skupstini.html „Вучић поднео оставку Скупштини”], [[РТС]], [[30. мај]] [[2017]].</ref> [[15. јун]]а мандат за састав нове владе поверио је [[Ана Брнабић|Ани Брнабић]], тадашњој министарки државне управе и локалне самоуправе.<ref>[http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=337336 „Вучић: Ана Брнабић добила мандат за састав нове владе”], [[Танјуг]], [[15. јун]] [[2017]].</ref> Ова влада формирана је [[29. јун]]а.<ref>[http://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/66953-pocela-sednica-parlamenta-poslanici-postavljaju-pitanja „Изабрана Влада Србије на челу са Аном Бранбић, министри положили заклетву”], [[Бета]], [[29. јун]] [[2017]].</ref>
 +
 +
Током посете Русији у децембру 2017. године добио је титулу почасног доктора на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО).<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/394864/Vucicu-pocasni-doktorat-prestiznog-ruskog-drzavnog-instituta Вучићу почасни докторат престижног руског државног института („Политика”, 20. децембар 2017)]</ref> Добитник је „Златног лава” за мир у Венецији 2018. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:763608-VUCIC-DOBIO-ZLATNOG-LAVA-ZA-MIR-NIJE-OTISAO-NA-SVECANOST-ZBOG-KOSOVA-Nagrada-ide-gradjanimakoji-su-me-obavezali-da-trazim-mir Вучић добио „Златног лава” за мир („Вечерње новости”, 1. децембар 2018)]</ref>
 +
 +
Организација ''-{[[Freedom House]]}-'' је у извештају за 2018. годину навела да је Србија земља која има константан пад у индексима слободе након доласка Вучића на власт, као и да је у једној години изгубила статус „слободних” и сврстала се у категорију „делимично слободних” земаља. Према објашњењу, статус Србије опао је због погоршања у начину спровођења избора, због наставка покушаја владе и прорежимских медија да кроз законе угњетавају независне новинаре провлачећи их кроз прљаве кампање, као и због акумулације извршних овлашћења од стране председника Вучића, у супротности са уставним овлашћењима.<ref>{{Cite web|url=https://freedomhouse.org/sites/default/files/Feb2019_FH_FITW_2019_Report_ForWeb-compressed.pdf|title=Freedom in the World 2019|date=5. 1. 2019|website=Freedom House|accessdate=5. 2. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a457843/Fridom-haus-Srbija-pala-iz-grupe-slobodnih-zemalja-u-grupu-delimicno-slobodnih.html|title=Fridom haus: Srbija pala iz grupe slobodnih zemalja u grupu delimično slobodnih|date=5. 2. 2019.|website=Н1|accessdate=5. 2. 2019.}}</ref> Политички теоретичари и научници, аналитичари и новинари често владавину Александра Вучића описују као [[Ауторитарност|ауторитарну]] или [[Аутократија|аутократску]].<ref>{{cite journal|last=Bieber|first=Florian|title=Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans|journal=East European Politics|date=July 2018|volume=38|issue=3|doi=10.1080/21599165.2018.1490272|pages=337-54}}</ref><ref>{{cite journal|last=Günay|first=Cengiz|last2=Džihić|first2=Vedran|title=Decoding the authoritarian code: exercising ‘legitimate’ power politics through the ruling parties in Turkey, Macedonia and Serbia |journal=Southeast European and Black Sea Studies |date=October 2016|volume=16|issue=4|doi=10.1080/14683857.2016.1242872|pages=529-549}}</ref><ref>{{cite book|last=Voltmer|first=Voltmer|title=Media, Communication and the Struggle for Democratic Change: Case Studies on Contested Transitions|publisher=Springer Nature|isbn=978-3-030-16747-9|year=2019|p=6}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2017/04/09/opinion/a-serbian-election-erodes-democracy.html?referer=|title=A Serbian Election Erodes Democracy |date=9. 4. 2017|publisher=The New York Times|accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/national/thousands-march-against-serbian-presidents-autocratic-rule/2018/12/08/a7b93022-fb1b-11e8-8642-c9718a256cbd_story.html?utm_term=.dfe27b9e470f|title=Thousands march against Serbian president’s autocratic rule |date=8. 12. 2018|publisher=The Washington Post|accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://foreignpolicy.com/2018/03/09/how-aleksandar-vucic-became-europes-favorite-autocrat/|title=How Aleksandar Vucic Became Europe’s Favorite Autocrat |first=Aleks|last=Eror |date=9. 3. 2018.|publisher=Foreign Policy|accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref name=FreedomHouse2018></ref><ref>{{cite web|url=http://www.spiegel.de/politik/ausland/serbien-sieg-von-aleksandar-vucic-bei-der-praesidentenwahl-gilt-als-sicher-a-1141414.html|title=Vucic, der Allmächtige |first=Keno|last=Verseck |date=2. 4. 2017|publisher=Der Spiegel|language=German|accessdate=5. 1. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.leparisien.fr/flash-actualite-monde/serbie-une-presidentielle-pour-asseoir-l-emprise-de-vucic-31-03-2017-6812130.php|title=Serbie: une présidentielle pour asseoir l'emprise de Vucic |first=Enver|last=Robelli |date=31. 3. 2017.|publisher=Le Parisien|language=French|accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/pismo/vladavina-neobuzdanog-autokrate/|title=Vladavina neobuzdanog autokrate |first=Ivan|last=Milovanović |date=3. 2. 2018|publisher=Данас|language=Serbian|accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-bolja-srbija/28518699.html |title=Vučićeva ostavka na mestu premijera i predsednička mapa 'bolje' Srbije |first=Branka|last=Mihajlović |date=30. 5. 2017.|publisher=Радио Слободна Европа|language=Serbian|accessdate=12. 12. 2018}}</ref> Због оптужби за пораст политичког насиља и гушење медијских слобода, у јесен 2018. године су отпочели [[Један од пет милиона|протести]] усмерени су против начина вршења власти од стране Александра Вучића.

Izmena na datum 19. oktobar 2019. u 19:44

Aleksandar (rođen u Beogradu, 5. marta 1970) srpski je političar i pravnik, predsednik Srbije od 2017. i predsednik Srpske napredne stranke od 2012, prethodno predsednik Vlade Republike Srbije od 2014. do 2017. (u dva mandata: 2014−2016, 2016−2017). Bio je Prvi potpredsednik Vlade Srbije od 2012. do 2014. i ministar odbrane od 2012. do 2013. u Vladi Ivice Dačića. Bio je zamenik predsednika Srpske napredne stranke od 2008. od 2012. Četrnaest godina je bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke. Bio je i ministar informisanja Srbije od 1998. do 2000. u Vladi narodnog jedinstva čiji je premijer bio Mirko Marjanović. Što, šta ste vi mislili da ćemo napisati? Šablon:Infobox{{#if:||}}{{#if:||}}{{#if:||}}{{#if:||{{#if:||}}}} Александар Вучић (Београд, СФРЈ, 5. март 1970) српски је политичар, председник Републике Србије, председник Српске напредне странке (СНС) и правник. Бивши је председник Владе Републике Србије, министар одбране и министар информисања.

Функцију председника Републике обавља од 31. маја 2017. након што је у првом кругу председничких избора исте године освојио апсолутну већину. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. Поред матерњег српског, говори енглески и руски језик. Ожењен је и отац је троје деце. У политички живот Србије улази 1993. приступајући Српској радикалној странци са 24 године након чега је изабран за посланика у Народној скупштини. Две године касније је постао генерални секретар странке и на том месту је био до 2008. када подноси оставку на страначке дужности. Исте године се прикључио оснивању Српске напредне странке на челу са Томиславом Николићем и био је њен потпредседник. Године 2012. преузима функцију председника странке. Био је први потпредседник Владе Републике Србије (2012—2014) а затим и њен председник у два мандата (2014—2016 и 2016—2017). Такође је обављао функцију министра одбране и координатора службе безбедности у Влади Ивице Дачића. Био је и министар информисања (1998—2000) у Влади Мирка Марјановића.

Биографија

Младост и образовање

Рођен је 5. марта 1970. године у Београду, као старији син Ангелине (девојачко Милованов) и Анђелка Вучића.<ref>Порекло Александра Вучића Порекло, 12. 4. 2012</ref> Има млађег брата Андреја Вучића.<ref>Šablon:Cite news</ref>

Александар је био одличан ученик у основној школи „Бранко Радичевић“ и у Земунској гимназији. Побеђивао је на градским и републичким такмичењима из историје, а био је и пионирски првак Београда у шаху. Завршио је Правни факултет у Београду, а усавршавао је енглески језик у Енглеској, у Брајтону.<ref name="ртс" /> Као један од најбољих студената генерације био је и стипендиста „Фондације за развој научног подмлатка“. Радио је на „Каналу С“ на Палама, Република Српска, 1992. и 1993, где је припремао и водио вести на енглеском језику, блок из света, интервјуе и репортаже. Године 1993. Вучић приступа Српској радикалној странци, и бива изабран за посланика у Народној скупштини Републике Србије. Две године касније, са 24 године, постаје и њен генерални секретар. После победе радикала на локалним изборима у Земуну 1996, постао је директор Спортско-пословног центра „Пинки“ (познатијег као Хала „Пинки“).Šablon:Чињеница Тренирао је кошарку и играо фудбал. Познат је као навијач београдске Црвене звезде.<ref name="вести">Вучић: Кући сам долазио у крвавој мајици Вести онлајн, Приступљено 27. 10. 2013.</ref> Вучић​ се 2013. године оженио Тамаром Ђукановић са којом је добио сина Вукана 2017. године. Из претходног брака са Ксенијом Јанковић има сина Данила рођеног 1998, и ћерку Милицу рођену 2002.<ref>"Vučic sinu dao ime Vukan"Šablon:Мртва веза. Alo.rs, 10.06.2017.</ref>

Министар за информисање

Александар Вучић 24. марта 1998. године постаје министар за информисање у Влади „народног јединства” Мирка Марјановића<ref name="ртс">Биографије будућих министара РТС, 22. 7. 2012, Приступљено 27. 10. 2013.</ref> коју чине СПС, СРС, и ЈУЛ, и подноси оставку на место директора „Пинкија“. За време тог министарског мандата потписао је Закон о јавном информисању, који је остао запамћен по томе што је увео високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком режима Слободана Милошевића. Казне су се морале платити у року од 24 сата, у противном би њихова имовина била заплењена.Šablon:Sfn Услед тога је дошло до гашења редакција „Дневног телеграфа“, „Европљанина“ и „Наше борбе“, а многи други независни медији су били кажњавани.<ref name="мондо">Aleksandar Vučić Мондо,</ref><ref name=JovanovicMladenov>Šablon:Cite journal</ref> Медији су у овом периоду били под озбиљном репресијом од стране режима, а инострани медији су били посматрани као „шпијуни” и „страни елементи”.<ref name=JovanovicMladenov></ref>

Вучић је имао улогу у пропаганди Милошевићевог режима за време рата на Косову и Метохији када су вршени притисци на медије путем кривичних прогона и застрашивања, поготово независних новинара који су писали о злочинима над албанцским цивилима, као што су Дејан Анастасијевић и Славко Ћурувија.<ref>Serbia’s prime minister, The changeling The Economist, 15. 9. 2016, Приступљено 9. 4. 2019.</ref><ref>'Only donkeys don’t change': Serbian PM says he's ready to be president The Guardian, 31. 3. 2017, Приступљено 9. 4. 2019.</ref><ref>Хелсиншки одбор за људска права, Извештај о појачаној репресији у Србији Време, 18. 12. 1999, Приступљено 9. 4. 2019.</ref> Влада је донела Уредбу о посебним мерама у условима претње оружаним нападима НАТО-а, за време чијег важења је укинут програм Радио Индекса<ref>Радио Индекс - Дневник једне забране Нин, 15. 10. 1998, Приступљено 27. 10. 2013</ref>, а затим и Радио Сенте, Кикинде, ТВ Пирота и Радио Ситија у Нишу. Са кабловских мрежа су скинути сви инострани ТВ канали, а земаљским радио и ТВ станицама је забрањено реемитовање иностраних сервиса на српском језику.<ref>Godišnjica Zakona o informisanju Време, Приступљено 27. 10. 2013.</ref> Након почетка НАТО бомбардовања, Вучић је позвао на састанак уреднике београдских медија на којем је саопштено да је неопходно да се током извештавања употребљавају искључиво ставови и терминологија режима. Уредници су били у обавези да доставе министарству копије текстова, а дозвољено је било преносити само вести домаћих медија који су били под строгом цензуром.<ref name=JovanovicMladenov></ref> Вучић је изјавио за лист Аргумент да ће се „кад тад осветити Славку Ћурувији“, новинару и оснивачу неких од угашених листова.<ref name=JovanovicMladenov></ref> Ћурувија је убијен 11. априла 1999. године, а његова невенчана супруга је 15 година касније изјавила да је Вучић био умешан у убиство и да је био, „не само креатор закона о информисању већ и праксе прогона новинара“.<ref>Šablon:Cite web</ref><ref>Šablon:Cite web</ref> Након што је одбијен захтев да РТС реемитује шест сати програма иностраних медија током дана за време бомбардовања СР Југославије, НАТО је прогласио зграду РТС-а легитимном метом сматрајући га делом „ратне машинерије“, који спроводи пропаганду и не извештава адекватно о збивањима у рату.Šablon:Sfn<ref>Šablon:Cite web</ref> Зграда је бомбардована 23. априла и живот је изгубило 16 радника ове медијске куће, а још 16 је повређено.

У то време изабран је и за члана Управног одбора Београдског Универзитета и Филозофског факултета БУ. Вучић је био и на јавној листи особа којима је забрањен улазак у Европску унију.<ref name="мондо" />

Након потписивања Кумановског споразума, којим је окончана бомбардовање НАТО пакта, уведен протекторат УН и -{de facto}- суспендован суверенитет Србије у тој покрајини, 14. јуна 1999. министри из редова Српске радикалне странке подносе оставке на своје функције <ref>Шешељ: Очекујемо усвајање наших оставки Глас јавности, 15. 7. 1999, Приступљено 29. 10. 2013.</ref>, али настављају да обављају своје дужности, објашњавајући то националним интересима.

Вучић је биран за посланика у Савезној скупштини СРЈ три пута: у Веће Република први пут у фебруару 1998, други пут у мају 2000. и коначно на савезним изборима 24. септембра 2000.<ref name="ртс" /> У мају 2000. године, Савезна влада СРЈ га је именовала за члана Савета Савезне јавне установе РТВ Југославија. У фебруару 2001, Вучић подноси оставку на функцију савезног посланика.

Даља каријера

[[Датотека:Встреча с Председателем Правительства Сербии Александром Вучичем.jpeg|десно|мини|250п|Председник Владе Републике Србије Александар Вучић и председник Руске Федерације Владимир Путин (2014)]] [[Датотека:Prime Minister of Serbia Aleksandar Vucic.jpg|десно|мини|250п|Председник Владе Републике Србије Александар Вучић у Москви (2017)]] У марту 2002. године Александру Вучићу је одређен порез на екстрапрофит у износу од 48.500 евра, у вези стана од преко 100 квадрата који му је 1998. године доделила Влада. Тај стан је потом, по тврдњи ДОС-ове власти, откупљен испод тржишне вредности, мада Вучић објашњава да је заправо од Владе добио 60 квадрата, а да је остатак одмах у старту платио, уз помоћ породице<ref name="вести" />.

На локалним изборима 2004. Вучић се кандидује за градоначелника Београда са мотом кампање „Вучић за метрополу“, у којој обилази сва приградска насеља и промовише за себе урбани имиџ младог човека са идејом и енергијом. Освојио је 29% гласова у првом и 48,4% гласова у другом кругу.<ref>„Демократе па радикали”, Вечерње новости, 4. октобар 2004.</ref>

Александар Вучић је био генерални секретар Српске радикалне странке и председник општинског одбора Нови Београд. Био је народни посланик и заменик председника посланичке групе Српске радикалне странке у Народној скупштини Републике Србије, члан Административног одбора и Одбора за уставна питања, и заменик председника Одбора за Косово и Метохију и Одбора за културу и информисање.<ref>Александар Вучић СНС Земун, Приступљено 29. 10. 2013.</ref>

Дана 28. маја 2008. године, Српска радикална странка је заједно са коалицијом Демократска странка Србије-Нова Србија и коалицијом Социјалистичка партија Србије-Партија уједињених пензионера Србије-Јединствена Србија потписала коалицони споразум којим је, на основу резултата локалних избора, било договорено формирање градске већине у Скупштини града Београда. Вучић је тада предложен за новог градоначелника Београда. Међутим, након што је коалиција око СПС-а формирала републичку Владу са Демократском странком почетком јула, социјалисти су под притиском ДС одлучили да одустану од потписаног споразума и формирана је коалиција ДС-СПС-Г17-ЛДП у граду Београду.Šablon:Чињеница

Нова странка

[[Датотека:Nikolić & Vučić.jpg|Томислав Николић и Александар Вучић на оснивачкој скупштини СНС (2008)|250п|мини]] Дана 15. септембра 2008. године, након што је дошло до сукоба између челних људи у Српској радикалној странци (Војислава Шешеља и Томислава Николића), Вучић је поднео оставку на дужности у Српској радикалној странци и објавио привремено повлачење из политичког живота.<ref>СРС:Вучић није дорастао ситуацији. Радио-телевизија Србије, 14. 9. 2008, Приступљено 15. 8. 2008.</ref>

Почетком октобра, саопштио је да се прикључује оснивању Српске напредне странке Томислава Николића.<ref name="мондо" />

Том приликом је изјавио да ће се посветити берзанским пословима, „или ће помагати свом брату у вођењу фирме“, али је касније негирао да је његов брат има фирму.<ref>Šablon:Cite web</ref>

На оснивачкој скупштини СНС, 21. октобра, изабран је за заменика председника Српске напредне странке.<ref>Оснивање Српске напредне странке Б92, 21. 10. 2008, Приступљено 22. 10. 2013.</ref> Био је на челу изборних штабова за превремене локалне изборе у Земуну и Вождовцу 2009. године где је Српска напредна странка убедљиво победила Демократску странку и преузела локалну власт у ове две београдске општине.<ref>Вождовац: СНС први, ДС други Б92,07.12.2009, Приступљено 22. 10. 2013.</ref><ref>Izbori u Zemunu biće održani 2. juna Блиц, 17. 4. 2013, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>

Отако је напустио СРС и приступио СНС, Вучић је променио свој имиџ од националисте у про-европског политичара.Šablon:Sfn

После победе Томислава Николића на изборима одржаним 20. маја 2012.<ref>Томислав Николић председник Србије РТС, 20. 12. 2012, Приступљено 22. 10. 2013.</ref> и његове оставке на место председника СНС 24. маја 2012,<ref>Блиц:Томислав Николић заплакао док је подносио оставку Блиц, 24. 5. 2012, Приступљено 22. 10. 2013.</ref> Вучић преузима функцију вршиоца дужности председника странке. На ванредној изборној скупштини, одржаној 29. септембра 2012. године, Александар Вучић је изабран једногласно за председника странке<ref>Александар Вучић једногласно изабран за председника СНС-а Политика, 29. 8. 2012, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>

Након формирања владе (коалиција СНС-СПС-УРС), јула 2012, постаје потпредседник Владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала, као и министар одбране. Председник Николић га је именовао за секретара Савета за националну безбедност<ref>Вучић секретар Савета за националну безбедност РТС, 3. 8. 2012, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>

Министар одбране

Šablon:Главни чланак

Одмах по номинацији за првог потпредседника владе задуженог за одбрану, безбедност, борбу против организованог криминала и корупције, најављује да у борби против корупције неће бити заштићених и да ће будућа власт имати „нулту толеранцију“ према корупцији и криминалу.

[[Датотека:Leon E. Panetta & Aleksandar Vučić.jpg|мини|десно|235п|Вучић са америчким секретаром за одбрану Леоном Панетом (2012)]] Доласком на чело Министарства одбране, затекао је тешко материјално стање војске и војне индустрије. Одмах је отишао на више путовања у потрази за стратешким партнерима и купцима за производе српске наменске индустрије. Са тих путовања се вратио са уговорима са Русијом и УАE вредним стотине милиона долара. <ref>Вучић: Србија ће правити ракете за УАЕ Новости, Приступљено 28. 10. 2013.</ref> <ref>Вучић у УАЕ: Потписани уговори, стижу и долари Новости, Приступљено 28.10.2013.</ref> <ref>Уговор од 220 милиона, шеик жели и српског бумбара Телеграф, Приступљено 28. 10. 2013.</ref> <ref>Србија и УАЕ-Сарадња за понос Б92, Приступљено 28. 10. 2013.</ref> <ref>Инвестиције из Емирата РТС, Приступљено 28. 10. 2013.</ref> Учествовао је у организацији аеромитинга „Батајница 2012“ у склопу прославе стогодишњице српске авијације, на ком је представљен нов домаћи школски авион „Ласта“.<ref>Батајница 2012 РТС, Приступљено 28. 10. 2013.</ref> <ref>Аеро спектакл у Батајници Б92, Приступљено 22. 10. 2013.</ref> Отвара се и нова фабрика борбених система у Великој Плани.<ref>Нова фабрика борбених система РТС, 29. 12. 2012 Приступљено 24.10.2013.</ref> На сајму наоружања „Партнер 2013" одржаном у јуну 2013. је најавио инвестиције у овај сектор, за који је рекао да очекује да постане замајац српске индустрије.<ref>Вучић: Улажемо у војну индустрију Б92, 25. 6. 2013, Приступљено 28. 10. 2013.</ref> Сајам је, такође, резултовао великим бројем нових уговора.<ref>Сајам наоружања компанији МБ наменска из Лучана донео нове уговоре Објективно, Приступљено 26. 10. 2013.</ref>

У исто време, у знак пријатељства других држава према Србији, Министарство одбране је добило веома вредне поклоне, из УАЕ три блиндирана Мерцедесова џипа (око 3 милиона евра),<ref>Шеик поклонио Вучићу мечке вредне три милиона евра Šablon:Wayback Ало, 23.01.2013, Приступљено 29. 10. 2013.</ref> двадесет санитетских возила из Кине (око 2 милиона евра),<ref>Кина поклонила 20 санитетских возила војсци Србије Курир, аутор ТАНЈУГ, 06.07.2013, Приступљено 29. 10. 2013.</ref> четири возила типа „Хамер“ од владе САД (око 850.000 евра)<ref>Вучић: Србија је мала али поносна Вести, 28. 5. 2013, Приступљено 29. 10. 2013.</ref> Традиционално добра сарадња са Русијом је још унапређена (уговор о стратешком партнерству), а посебно је значајна акција чишћења терена од касетних мина на око 3000 квадрата код аеродрома у Нишу и око Параћина.<ref>Руси почели да чисте бомбе око аеродрома у Нишу Šablon:Wayback Ало, 5. 8. 2013, Приступљено 29. 10. 2013.</ref>

Поднео је оставку на место министра одбране уз образложење да жели да се у пуној мери посвети борби против корупције и криминала.

Бриселски споразум

Šablon:Главни чланак [[Датотека:Arbeitsbesuch Serbien (15301009217).jpg|мини|десно|250п|Себастијан Курц и Александар Вучић (2014)]] Одмах по ступању на дужност, Председник Србије Томислав Николић најављује наставак разговора са Приштином на највишем нивоу, сматрајући да је то сувише важно питање да би га водили нижи службеници. За тај посао предлаже Ивицу Дачића, Председника Владе. Неко време су ти преговори на први поглед успешно напредовали и заустављено је даље одузимање права Србима на Косову (право на српска документа и таблице), прихваћен је нацрт стварања Заједнице српских општина, међутим, долази до застоја код утврђивања права Заједнице општина. У априлу 2013. се Александар Вучић прикључује преговарачком тиму са циљем да обезбеди да грађани ЗСО сами одлучују о судству и полицији.<ref>Државни врх данас одлучује ко иде у Брисел Новости, Приступљено 26. 10. 2013.</ref> У својој идеји о стварању ЗСО<ref>Šablon:Cite web</ref>, Вучић је пронашао решење како да се обезбеди аутономија у срединама са већинским српским становништвом, да Заједница сама управља образовањем, здравством, да судска власт и полиција буду усклађене по саставу са етничком сликом у њој, и да Приштина може да постави регионалног команданта само по избору ЗСО-а.

На том састанку, Хашим Тачи покушава да минира споразум захтевом да се као једна изборна јединица, на четири српске општине дода још три већински албанске општине, или „макар“ јужни део Косовске Митровице. Тај предлог је за српску страну неприхватљив јер би се тиме озбиљно нарушила етничка слика. И поред великог притиска на преговараче лично, као и на Србију, Александар Вучић одбија предлог, сматрајући да у тој форми не задовољава ни минимум интереса Србије, ни њених грађана на КиМ,.<ref>Šablon:Cite web</ref> тражи наставак преговора и од ЕУ да својим ауторитетом приволи косовске Албанце на компромис. Тада се први пут дешава да ЕУ уважава захтев Србије и врши притисак на Приштину која невољно прихвата поредећи Заједницу Општина са Републиком Српском.<ref>Дачић парафирао текст споразума, Вучић: Прихваћени сви српски предлози Блиц,</ref> Том приликом Вучић добија гаранције ЕУ и НАТО-а да „албанска чизма“ неће имати приступ Северу Косова.<ref>Нема резервне Србије Политика,</ref> Договара се расписивање избора за новембар 2013. чиме би српске институције добиле пун легитимитет, уместо да од стране међународне заједнице и остатка КиМ буду третиране као паралелне. Приштина се обавезује да донесе закон о општој амнестији чиме се трајно онемогућује евентуално застрашивање српског становништва судским процесима<ref>Приштина, усвојен Закон о амнестији РТС,</ref> Иако Александар Вучић није у потпуности задовољан резултатима преговора, процењујући да је то максимум од могућег<ref>Вучић: Споразум је једини начин да Србија опстане, да постоји РТВ,</ref>, да је одлука једина права за будућност Србије<ref>Вучић: Споразум тежак, али једини могућ РТС,</ref>, прихвата да се парафира споразум.<ref>Текст бриселског споразума Блиц, 19. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref> По повратку у земљу даје на увид јавности цео ток преговора као и коначан споразум. У Народној Скупштини споразум добија велику подршку (173 посланика за, 24 против, 1 уздржан и 5 није гласало).<ref>Скупштина Србије подржала споразум с Косовом Балканс Алџазира, 26. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref><ref>Skupština usvojila izveštaj Vlade, za 173 poslanika Нови Магазин 26. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref> На КиМ су људи узнемирени и несигурни како ће те промене утицати на њихов живот и Александар Вучић одлази на Ким да одговори на њихова питања. Један део прихвата уверавања државног врха да неће остати незаштићени, али други део (ДСС, СРС, делимично СПЦ) и даље инсистира на задржавању постојећег стања. Тада Александар Вучић предлаже референдум под условом да се сви обавежу да ће прихватити његове резултате. Представници незадовољне групе Срба одбили су одржавање оваквог референдума.<ref>Вучић северу Косова и Метохије нуди референдум о споразуму Политика, 25. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref><ref>Вучић: Одлучујемо о будућности Србије РТС, 25. 4. 2013, Приступљено 24.10.2013.</ref><ref>Вучић: Референдум, уз слогу Новости, 25. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref>

У међувремену је започео процес имплементације Бриселског споразума и расписани су избори на којима је кандидована заједничка српска листа, која треба да обезбеди да се гласови Срба не расипају и да, са великим бројем добијених гласова, буде основа за самосталност Заједници српских општина.<ref>Вулин у Лепосавићу: 3. новембра “Свесрпски избори” Радио КиМ</ref>

После успешно спроведених преговора, Србија је на Видовдан, 28. јуна 2013. добила оквирно датум за започињање преговора са ЕУ, с тим да је датум прве приступне конференције орочен најкасније за јануар 2014.Šablon:Чињеница<ref>Бундестаг дао зелено светло“ Србији, прва приступна конференција у јануару Новости, 27. 6. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref>

Председник Владе

[[Датотека:Secretary Kerry and Serbian Prime Minister Vucic Address Reporters Before Their Bilateral Meeting in Washington (21482818931).jpg|десно|мини|250п|Председник Владе Републике Србије Александар Вучић и државни секретар Сједињених Америчких Држава Џон Кери у Вашингтону (2015)]] Ванредни парламентарни избори у Србији одржани су 16. марта 2014. Истог дана одржани су и ванредни избори за локалну власт у Београду. Парламентарни избори су расписани након одлуке председништава СНС-а и СПС-а да се тренутни сазив Народне Скупштине и Влада распусте зарад „провере воље народа”.<ref>„Нећу да будем премијер без избора”, Б92, 26. јануар 2014.</ref> На парламентарним изборима изборна листа „Будућност у коју верујемо” коју је предводио Александар Вучић и Српска напредна странка, освојила је убедљиво највећи број гласова — 48,35%.<ref>„Коначни резултати РИК-а за републичке изборе”, РТС, 24. март 2014.</ref> 27. априла формирана је нова Влада Србије са Александром Вучићем на месту председника Владе. Поред странака са листе коју је предводила СНС, у владу је поново ушла и коалиција окупљена око СПС-а.<ref>„Србија добила нову Владу, Вучић премијер”, Вечерње новости, 27. април 2014.</ref>

На ванредним парламентарним изборима 24. априла 2016, Српска напредна странка је поново освојила убедљиво највећи број гласова — 48,25%.<ref>РИК: Коначни резултати парламентарних избора, РТС, 5. мај 2016.</ref> Након ових избора, владу на челу са Александром Вучићем су 11. августа 2016. поново саставили СНС и СПС, са својим коалиционим партнерима. Ову владу су подржали и Савез војвођанских Мађара и албанска Партија за демократско деловање.<ref>„Србија добила нову владу!”, Мондо, 11. август 2016.</ref>

Период од доласка Вучића на место председника Владе је обележен падом медијских слобода услед притиска и напада на новинаре који исказују критику према режиму, као и гашења многих дебатних политичких емисија.<ref name=JovanovicMladenov></ref><ref>Šablon:Cite journal</ref><ref name=FreedomHouse2018>Šablon:Cite web</ref><ref>Šablon:Cite web</ref>

Председник Републике

Одлуком Председништва и Главног одбора Српске напредне странке, Александар Вучић је изабран за кандидата ове странке на председничким изборима, који су одржани 2. априла 2017.<ref>„Председништво СНС-а: Вучић кандидат за председника”, РТС, 14. фебруар 2017.</ref><ref>„Главни одбор СНС-а једногласно: Вучић кандидат за председника”, РТС, 17. фебруар 2017.</ref> Његову кандидатуру су подржале и све странке владајуће коалиције (СПС, ПС, СДПС, ПСС, СПО, Самостални ДСС, ПУПС, ЈС и СВМ). На овим изборима, Вучић је победио у првом кругу, освојивши 55,08% гласова,<ref>„РИК: Вучић изабрани председник Србије, коначни резултати”, Блиц, 20. април 2017.</ref> док су поједини медији и неке од опозиционих структура нагласили да је уочен низ неправилности током изборног процеса.<ref>Šablon:Cite web</ref> Према извештају ОЕБС-а, неизбалансирано извештавање медија, притисци на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотреба јавних ресурса за спровођење кампање су пољуљали једнакост могућности у такмичењу кандидата.<ref name=OEBS>Šablon:Cite book</ref>

То је била прва победа већ у првом кругу председничких избора након избора 1992. године на којима је победу однео Слободан Милошевић (Војислав Коштуница је однео победу у првом кругу на изборима за предесдника СР Југославије). Према истраживањима ЦеСИД-а о демографској структури присталица председничких кандидата, за Вучића су гласали приближно у истом односу мушкарци и жене, са просечном старошћу од 55 година услед високог удела (42%) грађана у пензији. Највећи број гласача (41%) је завршио четворогодишњу средњу школу, а затим радничку школу (22%), док 21% има образовање ниже од средње школе. <ref>Šablon:Cite book</ref>

На дужност председника Републике Србије, ступио је 31. маја 2017. након истека мандата дотадашњем председнику Томиславу Николићу.<ref>„Александар Вучић положио заклетву и ступио на дужност председника Републике”, РТС, 31. мај 2017.</ref> Дан пре тога, поднео је оставку на место председника Владе Србије.<ref>„Вучић поднео оставку Скупштини”, РТС, 30. мај 2017.</ref> 15. јуна мандат за састав нове владе поверио је Ани Брнабић, тадашњој министарки државне управе и локалне самоуправе.<ref>„Вучић: Ана Брнабић добила мандат за састав нове владе”, Танјуг, 15. јун 2017.</ref> Ова влада формирана је 29. јуна.<ref>„Изабрана Влада Србије на челу са Аном Бранбић, министри положили заклетву”, Бета, 29. јун 2017.</ref>

Током посете Русији у децембру 2017. године добио је титулу почасног доктора на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО).<ref>Вучићу почасни докторат престижног руског државног института („Политика”, 20. децембар 2017)</ref> Добитник је „Златног лава” за мир у Венецији 2018. године.<ref>Вучић добио „Златног лава” за мир („Вечерње новости”, 1. децембар 2018)</ref>

Организација -{Freedom House}- је у извештају за 2018. годину навела да је Србија земља која има константан пад у индексима слободе након доласка Вучића на власт, као и да је у једној години изгубила статус „слободних” и сврстала се у категорију „делимично слободних” земаља. Према објашњењу, статус Србије опао је због погоршања у начину спровођења избора, због наставка покушаја владе и прорежимских медија да кроз законе угњетавају независне новинаре провлачећи их кроз прљаве кампање, као и због акумулације извршних овлашћења од стране председника Вучића, у супротности са уставним овлашћењима.<ref>Šablon:Cite web</ref><ref>Šablon:Cite web</ref> Политички теоретичари и научници, аналитичари и новинари често владавину Александра Вучића описују као ауторитарну или аутократску.<ref>Šablon:Cite journal</ref><ref>Šablon:Cite journal</ref><ref>Šablon:Cite book</ref><ref>Šablon:Cite web</ref><ref>Šablon:Cite web</ref><ref>Šablon:Cite web</ref><ref name=FreedomHouse2018></ref><ref>Šablon:Cite web</ref><ref>Šablon:Cite web</ref><ref>Šablon:Cite web</ref><ref>Šablon:Cite web</ref> Због оптужби за пораст политичког насиља и гушење медијских слобода, у јесен 2018. године су отпочели протести усмерени су против начина вршења власти од стране Александра Вучића.

Preuzeto iz „https://wiki.njuz.net/index.php?title=Aleksandar_Vučić&oldid=71”