|
|
Red 1: |
Red 1: |
− | {{Инфокутија Политичар | + | {{Infokutija05 političar |
− | | име = Александар Вучић | + | |honorific-prefix = |
− | | слика = (Aleksandar Vučić) Secretary Pompeo Hosts a Working Lunch With Serbian President Vucic (48586279546) (cropped).jpg | + | |name = Aleksandar Vučić |
− | | опис_слике = Александар Вучић | + | |image = Aleksandar_Vučić_crop.jpg |
− | | датум_рођења = {{датум_рођења| 1970|3|5|год = да}} | + | |office = [[Predsednik Republike Srbije]] |
− | | место_рођења = [[Београд]]
| + | |term_start = 31. maj 2017 |
− | | држава_рођења = {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | + | |term_end = |
− | | датум_смрти =
| + | |office1 = [[Predsednik Vlade Republike Srbije]] |
− | | место_смрти =
| + | |term_start1 = 27. april 2014. |
− | | држава_смрти =
| + | |term_end1 = 31. maj 2017 |
− | | држављанство = {{застава|Србија}}
| + | |office2 = Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije |
− | | народност = [[Срби]]н | + | |primeminister2 = [[Ivica Dačić]] |
− | | вероисповест = [[Православље|православни хришћанин]] | + | |term_start2 = 27. jul 2012. |
− | | партија = [[Српска напредна странка]]<br />Раније:<small><br />[[Српска радикална странка]] (1993—2008) | + | |term_end2 = 27. april 2014. |
− | | супружник = Ксенија Јовановић <small>(1997—2011)</small><br /> [[Тамара Вучић]] <small>(2013—)</small>
| + | |predecessor2 = [[Ivica Dačić]] |
− | | деца =
| + | |successor2 = |
− | | универзитет = [[Правни факултет Универзитета у Београду]]
| + | |office3 = [[Ministar odbrane (Srbija)|Ministar odbrane]] |
− | | професија = [[правник]], [[политичар]]
| + | |primeminister3 = [[Ivica Dačić]] |
− | | функција_1 = 5. [[председник Републике Србије]]
| + | |term_start3 = 27. jul 2012. |
− | | избори_1 = [[Избори за председника Србије 2017.|2. април 2017]].
| + | |term_end3 = 27. april 2014. |
− | | датум_функције_1 = [[31. мај]]а [[2017]]. | + | |predecessor3 = [[Dragan Šutanovac]] |
− | | крај_функције_1 = | + | |successor3 = |
− | | председник_1 =
| + | |office4 = ministar informacija |
− | | реизбор_1 = | + | |term_start4 = 24. mart 1998. |
− | | председник_владе_1 =
| + | |term_end4 = 24. oktobar 2000. |
− | | влада_1 =
| + | |birth_date = {{Birth date and age|df=yes|1970|3|5}} |
− | | претходник_1 = [[Томислав Николић]]</small>
| + | |birth_place = [[Beograd]], [[SR Srbija]], [[SFRJ]] |
− | | наследник_1 = | + | |nationality = [[Srbi]]n |
− | | функција_2 = 11. [[председник Владе Републике Србије]]
| + | |relations = |
− | | избори_2 = [[Избори за народне посланике Републике Србије 2014.|16. март 2014.]]
| + | |children = 3 |
− | | реизбори_2 = [[избори за народне посланике Републике Србије 2016.|24. април 2016.]]
| + | |residence = Beograd |
− | | почетак_функције_2 = [[27. април]] [[2014]]. | + | |alma_mater = [[Univerzitet u Beogradu]] |
− | | крај_функције_2 = [[31. мај]] [[2017]].
| + | |party = [[Srpska radikalna stranka]] (1993–2008)<br />[[Srpska napredna stranka]] (2008–) |
− | | председник_републике_2 = [[Томислав Николић]] | + | |spouse = Ksenija Janković {{small|(1997–2011)}}<br>Tamara Đukanović {{small|(2013–)}} |
− | | претходник_2 =[[Ивица Дачић]] | + | |occupation = |
− | | наследник_2 = <small>[[Ивица Дачић]] (в.д.) [[Ана Брнабић]] (мандатар)</small> | + | |profession = |
− | | функција_3 = први потпредседник [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]]<br /> <small>за одбрану, безбедност, борбу против корупције и криминала</small>
| + | |religion = [[Srpska pravoslavna crkva|srpsko pravoslavlje]] |
− | | избори_3 = [[избори за народне посланике Републике Србије 2012.|6. мај 2012.]] | + | |signature = Signature Aleksandar Vucic.png |
− | | председник_владе_3 = [[Ивица Дачић]] | + | |website = [http://www.predsednik.rs/ Službeni website] |
− | | почетак_функције_3 = [[27. јул]] [[2012]]. | |
− | | крај_функције_3 = [[27. април]] [[2014]]. | |
− | | претходник_3 = [[Ивица Дачић]] <small>(као заменик председника — први потпредседник Владе)</small> | |
− | | наследник_3 = [[Ивица Дачић]] | |
− | | функција_4 = министар одбране [[Србија|Републике Србије]] | |
− | | избори_4 = [[избори за народне посланике Републике Србије 2012.|6. мај 2012.]] | |
− | | председник_владе_4 = [[Ивица Дачић]] | |
− | | почетак_функције_4 = [[27. јул]] [[2012]] | |
− | | крај_функције_4 = [[2. септембар]] [[2013]].
| |
− | | претходник_4 = [[Драган Шутановац]] | |
− | | наследник_4 = [[Небојша Родић]] | |
− | | функција_5 = министар за информисање [[Србија|Републике Србије]] | |
− | | избори_5 = [[избори за народне посланике Републике Србије 1997.|21. септембар 1997.]] | |
− | | председник_владе_5 = [[Мирко Марјановић]] | |
− | | почетак_функције_5 = [[24. март]] [[1998]] | |
− | | крај_функције_5 = [[24. октобар]] [[2000]]. | |
− | | претходник_5 = [[Ратомир Вицо]] | |
− | | наследник_5 = [[Бисерка Матић-Спасојевић]], [[Богољуб Пејчић]] и [[Ивица Дачић]] <small>(коминистри у [[Влада Миломира Минића|Влади Миломира Минића]])</small> | |
− | | ширина_инфокутије = 24.8em
| |
− | | потпис = Signature Aleksandar Vucic.png | |
− | | веб= [http://www.predsednik.rs/ www.predsednik.rs] | |
− | | амблем= [[Датотека:Flag of the President of Serbia.svg|125п]]<br /> <small>[[Стандарта]] [[Председник Србије|Председника Републике]]</small><br />[[Датотека:Vlada Srbije logo.png|125п]]<br /><small>[[Амблем]] [[Влада Републике Србије|Владе Србије]]</small>
| |
− | | списак= [[Списак председника Србије|Списак председника]] [[Србија|Србије]]
| |
| }} | | }} |
− | '''Александар Вучић''' ([[Београд]], [[СФРЈ]], [[5. март]] [[1970]]) српски је политичар, [[председник Републике Србије]], председник [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]] (СНС) и правник. Бивши је [[председник Владе Републике Србије]], министар одбране и министар информисања. | + | '''Aleksandar Vučić''' ([[Beograd]], [[5. mart]] [[1970]]) je srpski političar, poznat kao dugogodišnji generalni sekretar [[Srpska radikalna stranka|Srpske radikalne stranke]], zamenik predsednika [[Srpska napredna stranka|Srpske napredne stranke]], predsednik [[Srpska napredna stranka|Srpske napredne stranke]], predsednik Vlade Republike Srbije od 2014. do 2017. kada je preuzeo dužnost predsednika Republike. |
| | | |
− | Функцију председника Републике обавља од 31. маја 2017. након што је у првом кругу [[Избори за председника Србије 2017.|председничких избора исте године]] освојио апсолутну већину. Дипломирао је на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету Универзитета у Београду]]. Поред матерњег српског, говори енглески и руски језик. Ожењен је и отац је троје деце. У политички живот Србије улази 1993. приступајући [[Српска радикална странка|Српској радикалној странци]] са 24 године након чега је изабран за посланика у Народној скупштини. Две године касније је постао генерални секретар странке и на том месту је био до 2008. када подноси оставку на страначке дужности. Исте године се прикључио оснивању Српске напредне странке на челу са [[Томислав Николић|Томиславом Николићем]] и био је њен потпредседник. Године 2012. преузима функцију председника странке. Био је први потпредседник Владе Републике Србије (2012—2014) а затим и њен председник у два мандата (2014—2016 и 2016—2017). Такође је обављао функцију министра одбране и координатора службе безбедности у [[Влада Ивице Дачића|Влади Ивице Дачића]]. Био је и министар информисања (1998—2000) у [[Друга влада Мирка Марјановића|Влади Мирка Марјановића]].
| + | == Biografija == |
| + | Rodio se u Beogradu kao sin ekonomiste Anđelka Vučiča i novinarke Angeline Milanov. U Beogradu je završio osnovnu školu, [[Zemunska gimnazija|Zemunsku gimnaziju]] i [[Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu|Pravni fakultet]], posle čega je neko vreme učio [[engleski jezik]] u [[Brighton|Brajtonu]] u [[Engleska|Engleskoj]]. Godine 1992. se za vreme [[Rat u BiH|rata u BiH]] zaposlio kao novinar Kanala S, TV-stanice sa sedištem u [[Pale (BiH)|Palama]], koju je bila osnovala samoproglašena [[Republika Srpska]]. |
| | | |
− | == Биографија ==
| + | 1993. godine se vratio u Srbiju i priključio [[Srpska radikalna stranka|Srpskoj radikalnoj stranci]] [[Vojislav Šešelj|Vojislava Šešelja]], u kojoj je munjevito napredovao. Iste je godine na [[Parlamentarni izbori u Srbiji 1993|izabran]] kao njen poslanik u [[Narodna skupština Srbije|Narodnoj Skupštine]], a već sledeće godine postao njen generalni sekretar. Tada se isticao militantnim [[Velika Srbija|velikosrpskim]] stavovima te je, između ostalog, nedugo pred [[operacija Oluja|operaciju Oluja]] posetio [[Glina (grad)|Glinu]] pod vlašću [[Republika Srpska Krajina|Republike Srpske Krajine]], kada je žestoko napao [[plan Z-4]] i kojom prilikom je tadašnju hrvatsku vlast nazvao ustaškom i zločinačkim režimom Franje Tuđmana.<ref>[http://www.tportal.hr/vijesti/svijet/322118/Sto-je-Aleksandar-Vucic-govorio-u-okupiranoj-Glini-1995.html Što je Vučić govorio u okupiranoj Glini 1995.]</ref><ref>[http://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/iako-postoje-snimke-vucic-nijece-upletenost-u-zlocine-u-glini.html Iako postoje snimke, Vučić niječe upletenost u zločine]</ref>. Kasnije se često citirala i njegova izjava u srpskoj Skupštini od 20. jula 1995. godine, nedugo posle [[masakr u Srebrenici|masakra u Srebrenici]] da se "mora ubiti 100 Muslimana za svakog ubijenog Srbina". Godine 1996. je, nakon što je SRS osvojila vlast na lokalnim izborima u [[Zemun]]u imenovan za direktora Sportske hale Pinki. |
− | === Младост и образовање ===
| |
− | Рођен је [[5. март]]а [[1970]]. године у [[Београд]]у, као старији син Ангелине (девојачко Милованов) и Анђелка Вучића.<ref>[http://www.poreklo.rs/2012/04/08/poreklo-aleksandra-vu%C4%8Di%C4%87a/ Порекло Александра Вучића] Порекло, 12. 4. 2012</ref> Има млађег брата Андреја Вучића.<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/drustvo/cime-se-bavi-andrej-vucic/|title=Чиме се бави Андреј Вучић|last=Чонградин|first=Снежана|date=4. 11. 2016.|work=Данас|accessdate=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref>
| |
| | | |
− | Александар је био одличан ученик у [[ОШ „Бранко Радичевић“ Нови Београд|основној школи „Бранко Радичевић“]] и у [[Земунска гимназија|Земунској гимназији]]. Побеђивао је на градским и републичким такмичењима из историје, а био је и пионирски првак Београда у шаху. Завршио је [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]], а усавршавао је енглески језик у [[Енглеска|Енглеској]], у [[Брајтон]]у.<ref name="ртс" /> Као један од најбољих студената генерације био је и стипендиста „Фондације за развој научног подмлатка“. Радио је на „Каналу С“ на [[Пале|Палама]], [[Република Српска]], [[1992]]. и [[1993]], где је припремао и водио вести на [[енглески језик|енглеском језику]], блок из света, [[интервју]]е и [[репортажа|репортаже]]. Године 1993. Вучић приступа [[Српска радикална странка|Српској радикалној странци]], и бива изабран за посланика у Народној скупштини Републике Србије. Две године касније, са 24 године, постаје и њен генерални секретар. После победе радикала на локалним изборима у [[Земун]]у 1996, постао је директор Спортско-пословног центра „Пинки“ (познатијег као [[КСЦ Пинки Земун|Хала „Пинки“]]).{{чињеница|date=08. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> Тренирао је кошарку и играо фудбал. Познат је као навијач београдске [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]].<ref name="вести">[http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/71437/Vucic-Kuci-sam-dolazio-u-krvavoj-majici Вучић: Кући сам долазио у крвавој мајици] Вести онлајн, Приступљено 27. 10. 2013.</ref> Вучић се 2013. године оженио [[Тамара Вучић|Тамаром Ђукановић]] са којом је добио сина Вукана 2017. године. Из претходног брака са Ксенијом Јанковић има сина Данила рођеног 1998, и ћерку Милицу рођену 2002.<ref>[http://www.alo.rs/ekskluzivno-vucic-sinu-dao-ime-vukan/110854 "Vučic sinu dao ime Vukan"]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}. Alo.rs, 10.06.2017.</ref>
| + | Kada je u proleće 1998. SRS pristupila [[koalicijska vlada|koalicijskoj vladi]] Srbije sa [[Slobodan Milošević|Miloševićevim]] [[Socijalistička partija Srbije|SPS]]-om i [[Jugoslovenska levica|JUL]]-om, Vučić je imenovan za ministra informisanja. Mandat, tokom koga je eskalirao [[kosovski rat]], a Srbija bila [[Operacija Saveznička sila|bombardovana]] od NATO-a, je obeležio izuzetno oštar odnos prema opoziciji, odnosno represivni zakoni kojima se nastojao onemogućiti ili otežati rad opozicionih medija. Vučić je nakon potpisivanja [[Kumanovski sporazum|Kumanovskog sporazuma]] kojim je rat okončan, a na Kosovu de facto prestala srpska vlast, 14. juna 1999. u znak protesta zajedno sa drugim kadrovima SRS formalno podneo ostavku, ali je "zbog nacionalnih interesa" nastavio vršiti ministarsku dužnost sve do [[Buldožer revolucija|Miloševićevog rušenja]] 2000. godine. |
| | | |
− | === Министар за информисање ===
| + | Od jeseni 2000. se Vučić zajedno sa SRS našao u opoziciji. Na lokalnim izborima 2004. je kao kandidat SRS tesno izgubio neposredne izbore za [[gradonačelnik Beograda|gradonačelnika Beograda]]. Četiri godine kasnije, kada se gradonačelnik birao posredno, SRS je osvojio najviše glaosva, ali koalicijski sporazum sa SPS-om, temeljem koga je trebao postati gradonačelnik, povučen nakon što je SPS pod [[Ivica Dačić|Ivicom Dačićem]] pristao ući u koaliciju sa [[Demokratska stranka (Srbija)|Demokratskom strankom]] (DS) na nacionalnom nivou. |
− | Александар Вучић [[24. март]]а [[1998]]. године постаје министар за информисање у Влади „народног јединства” [[Мирко Марјановић|Мирка Марјановића]]<ref name="ртс">[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1143858/Biografije+budu%C4%87ih+ministara.html Биографије будућих министара] РТС, 22. 7. 2012, Приступљено 27. 10. 2013.</ref> коју чине [[Социјалистичка партија Србије|СПС]], [[Српска радикална странка|СРС]], и [[Југословенска левица|ЈУЛ]], и подноси оставку на место директора „Пинкија“. За време тог министарског мандата потписао је Закон о јавном информисању, који је остао запамћен по томе што је увео високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком режима Слободана Милошевића. Казне су се морале платити у року од 24 сата, у противном би њихова имовина била заплењена.{{sfn|Thompson|1999|p=117}} Услед тога је дошло до гашења редакција „Дневног телеграфа“, „Европљанина“ и „Наше борбе“, а многи други независни медији су били кажњавани.<ref name="мондо">[http://www.mondo.rs/a590337/Profili/Politicari/Aleksandar-Vucic.html Aleksandar Vučić] Мондо,</ref><ref name=JovanovicMladenov>{{cite journal|last1=Jovanović|first1=Srđan Mladenov|title=Confronting Recent History: Media in Serbia during Aleksandar Vučić's Ministry of Information in the Milošević Era (1998-1999 ) |journal=Hiperboreea |date=October 2016|volume=6|issue=1|pages=61–74}}</ref> Медији су у овом периоду били под озбиљном репресијом од стране режима, а инострани медији су били посматрани као „шпијуни” и „страни елементи”.<ref name=JovanovicMladenov></ref>
| |
| | | |
− | Вучић је имао улогу у пропаганди Милошевићевог режима за време [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] када су вршени притисци на медије путем кривичних прогона и застрашивања, поготово независних новинара који су писали о злочинима над албанцским цивилима, као што су [[Дејан Анастасијевић]] и [[Славко Ћурувија]].<ref>[https://www.economist.com/europe/2016/09/15/the-changeling Serbia’s prime minister, The changeling] The Economist, 15. 9. 2016, Приступљено 9. 4. 2019.</ref><ref>[https://www.theguardian.com/world/2017/mar/31/serbian-pm-aleksandar-vucic-ready-to-be-president 'Only donkeys don’t change': Serbian PM says he's ready to be president] The Guardian, 31. 3. 2017, Приступљено 9. 4. 2019.</ref><ref>[https://www.vreme.com/arhiva_html/467/15.html#Mediji Хелсиншки одбор за људска права, Извештај о појачаној репресији у Србији] Време, 18. 12. 1999, Приступљено 9. 4. 2019.</ref> Влада је донела Уредбу о посебним мерама у условима претње оружаним нападима [[НАТО]]-а, за време чијег важења је укинут програм [[Радио Индекс]]а<ref>[http://www.nin.co.rs/arhiva/2494/3.html Радио Индекс - Дневник једне забране] Нин, 15. 10. 1998, Приступљено 27. 10. 2013</ref>, а затим и Радио Сенте, Кикинде, ТВ Пирота и Радио Ситија у Нишу. Са кабловских мрежа су скинути сви инострани ТВ канали, а земаљским радио и ТВ станицама је забрањено реемитовање иностраних сервиса на српском језику.<ref>[http://www.vreme.com/arhiva_html/459/09.html Godišnjica Zakona o informisanju] Време, Приступљено 27. 10. 2013.</ref> Након почетка [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]], Вучић је позвао на састанак уреднике београдских медија на којем је саопштено да је неопходно да се током извештавања употребљавају искључиво ставови и терминологија режима. Уредници су били у обавези да доставе министарству копије текстова, а дозвољено је било преносити само вести домаћих медија који су били под строгом цензуром.<ref name=JovanovicMladenov></ref> Вучић је изјавио за лист ''Аргумент'' да ће се „кад тад осветити [[Славко Ћурувија|Славку Ћурувији]]“, новинару и оснивачу неких од угашених листова.<ref name=JovanovicMladenov></ref> Ћурувија је убијен [[11. април]]а [[1999]]. године, а његова невенчана супруга је 15 година касније изјавила да је Вучић био умешан у убиство и да је био, „не само креатор закона о информисању већ и праксе прогона новинара“.<ref>{{cite web|url=http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/branka_prpa_vucic_je_sudelovao_u_ubistvu_curuvije.46.html?news_id=275308| title = Branka Prpa: Vučić je sudelovao u ubistvu Ćuruvije | publisher = danas.rs |date=| accessdate=4. 10. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://rs.n1info.com/a65944/Vesti/Branka-Prpa-u-Presingu.html| title = Branka Prpa u Pressingu: Zašto Vučić nije pozvan da svedoči? | publisher = danas.rs |date=| accessdate=4. 10. 2015.}}</ref> Након што је одбијен захтев да [[Радио-телевизија Србије|РТС]] реемитује шест сати програма иностраних медија током дана за време [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовања СР Југославије]], НАТО је прогласио зграду РТС-а легитимном метом сматрајући га делом „ратне машинерије“, који спроводи пропаганду и не извештава адекватно о збивањима у рату.{{sfn|Jokic|2003|p=100}}<ref>{{cite web|url=http://www.slobodnaevropa.org/content/RTS_NATO/1613936.html| title = Deset godina od bombardovanja RTS-a | publisher = slobodnaevropa.org |date=| accessdate=4. 10. 2015.}}</ref> Зграда је [[Бомбардовање зграде РТС|бомбардована]] [[23. април]]а и живот је изгубило 16 радника ове медијске куће, а још 16 је повређено.
| + | Kada je u septembru 2008. u SRS nastao raskol između pristalica Vojislava Šešelja i [[Tomislav Nikolić|Tomislava Nikolića]], Vućić se ispočetka odbio opredeliti te je najavio povlačenje iz politike. Međutim, već u oktobru se priključio Nikoliću te postao zamenik predsednika novoosnovane [[Srpska napredna stranka|Srpske napredne stranke]] (SNS). |
| | | |
− | У то време изабран је и за члана Управног одбора [[Универзитет у Београду|Београдског Универзитета]] и [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] БУ. Вучић је био и на јавној листи особа којима је забрањен улазак у [[Европска унија|Европску унију]].<ref name="мондо" />
| + | Kada je Nikolić u proleće 2012. na [[Predsednički izbori u Srbiji 2012|presedničkim izborima]] pobedio DS-ovog kandidata [[Boris Tadić|Borisa Tadića]], SPS je raskinuo dotadašnju koaliciju sa DS i umesto toga je stvorio novu koaliciju sa SNS. Formirana je vlada u kojoj je Dačić postao premijer, a Vučić postao potpredsednik i ministar odbrane. Nova vlada je u spoljnoj politici predstavljala kontinuitet sa starom, pre svega u orijentaciji na [[pridruživanje Srbije Evropskoj uniji]], ali i pokazala daleko više spremnosti na kompromis po pitanju Kosova, pa je tako sa vlastima [[Republika Kosovo|Republike Kosovo]] sklopila [[Briselski sporazum]]. Iako je zbog toga bila žestoko kritikovana od radikalnih srpskih nacionalista, sam Vučić je stekao izuzetnu popularnost, pre svega zahvaljujući agresivnom promovisanju "borbe protiv korupcije" u Srbiji. |
| | | |
− | Након потписивања [[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановског споразума]], којим је окончана бомбардовање [[НАТО]] пакта, уведен [[протекторат]] [[Организација уједињених нација|УН]] и ''-{[[de facto]]}-'' суспендован суверенитет Србије у тој покрајини, 14. јуна 1999. министри из редова Српске радикалне странке подносе оставке на своје функције <ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/07/16/srpski/P99071507.shtm Шешељ: Очекујемо усвајање наших оставки] Глас јавности, 15. 7. 1999, Приступљено 29. 10. 2013.</ref>, али настављају да обављају своје дужности, објашњавајући то националним интересима.
| + | Ona je iskorištena nakon što su 2014. održani [[Parlamentarni izbori u Srbiji 2014|vanredni izbori]] na kojima je blok oko SNS osvojio apsolutnu većinu u Skupštini, a što je bio prvi takav slučaj od vremena Miloševića. Vučić, koji je zadžao SPS kao koalicionog partnera, je nastavio sa [[evropejstvo|proevropskom]] politikom, ali i uz sve veće ograđivanje od svojih ranijih stavova te sve veće približavanje Srbije [[Zapadni blok|Zapadu]]. Delom i zbog toga je Vučić stekao značajnu podršku među nekim od najistaknutijih ličnosti tzv. [[Druga Srbija|Druge Srbije]]. Godine 2015. je u [[Srebrenica|Srebrenici]], na komemoraciji potom 20. godišnjice masakra, napadnut kamenjem od strane okupljenih [[Bošnjaci|Bošnjaka]] i lakše ozleđen. |
| | | |
− | Вучић је биран за посланика у [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезној скупштини]] [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] три пута: у [[Веће Република]] први пут у фебруару 1998, други пут у мају [[2000]]. и коначно на савезним изборима [[24. септембар|24. септембра]] 2000.<ref name="ртс" />
| + | 2017. godine je u prvom krugu izabran za [[predsednik Republike Srbije|predsednika]] Srbije. |
− | У мају 2000. године, Савезна влада СРЈ га је именовала за члана Савета Савезне јавне установе [[РТВ Југославија]]. У фебруару [[2001]], Вучић подноси оставку на функцију савезног посланика.
| |
| | | |
− | === Даља каријера === | + | == Kontroverze == |
− | [[Датотека:Встреча с Председателем Правительства Сербии Александром Вучичем.jpeg|десно|мини|250п|[[Председник Владе Републике Србије]] Александар Вучић и [[председник Руске Федерације]] [[Владимир Путин]] (2014)]] [[Датотека:Prime Minister of Serbia Aleksandar Vucic.jpg|десно|мини|250п|[[Председник Владе Републике Србије]] Александар Вучић у [[Москва|Москви]] (2017)]] У марту [[2002]]. године Александру Вучићу је одређен [[порез на екстрапрофит]] у износу од 48.500 [[евро|евра]], у вези стана од преко 100 квадрата који му је [[1998]]. године доделила Влада. Тај стан је потом, по тврдњи ДОС-ове власти, откупљен испод [[тржишна вредност|тржишне вредности]], мада Вучић објашњава да је заправо од Владе добио 60 квадрата, а да је остатак одмах у старту платио, уз помоћ породице<ref name="вести" />. | + | Mnogi politički protivnici Aleksandra Vučića i drugi nezavisni politički analitičari kritikuju njegovu raniju [[Velika Srbija|veliko srpsku]] [[Srpski nacionalizam|nacionalističku]] retoriku koju je sprovodio devedestih godina prošlog veka za vreme ratova na prostoru [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|Jugoslavije]]. Oni smatraju Aleksandra Vučića pored [[Vojislav Šešelj|Vojislava Šešelja]] i [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]] jednim od odgovornih [[Politika|političara]] za širenje nacionalne i verske mržnje u vreme procesa unutrašnjeg i spoljašnjeg faktora [[Raspad Jugoslavije|razbijanja Jugoslavije]]; kao i za pojavu u to vreme povećanog [[kriminal]]a i pada [[životni standard|životnog standarda]] [[Građanin|građana]]. |
| | | |
− | На локалним изборима [[2004]]. Вучић се кандидује за градоначелника [[Београд]]а са мотом кампање „Вучић за метрополу“, у којој обилази сва приградска насеља и промовише за себе урбани имиџ младог човека са идејом и енергијом. Освојио је 29% гласова у првом и 48,4% гласова у другом кругу.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:162384-DEMOKRATE-PA-RADIKALI „Демократе па радикали”], [[Вечерње новости]], [[4. октобар]] [[2004]].</ref>
| + | Takode, mnogi ga nazivaju [[Autokratija|autokratom]]/[[diktator]]om i osporavaju i kritikuju njegovu sadašnju politiku prema pitanju [[Kosovo i Metohija|Kosova i Metohije]]. Kao i prema socijalnim pitanjima/ljudskim pravima [[penzioner|penzionera]], [[radnik|radnika]], malih i srednjih preduzetnika, [[poljoprivreda|poljoprivrednika]] i [[student|studenata]]; te neki smatraju da su milioni građana Srbije osiromašeni i obespravljeni njegovom pogrešnom [[socijalna pravda|socijalnom politikom]], niskom [[Zdravstvena zaštita|zdravstvenom zaštitom]], nebesplatnim i nerazvijenim obrazovnim sistemom, malim ulaganjima u sport i trajnim padom životnog sandarda građana. Koji je po njihovom mišljenju uzrok novi zakonom o radu, zakon o poljoprivredi, ekonomsko-političke i vojne [[reforma|reforme]] itd. Mnogi smatraju odgovornim Aleksandra Vučića, za kako kažu nelagalno i [[Ustav Srbije iz 2006. godine|protiv-ustavno]] smanjenje penzija i kršenje [[Ljudska prava|ljudskih prava]] u periodu mandata njegove [[Vlada Srbije|Vlade]]. Te ga optužuju za saradnju sa [[mafija|mafijaškim]] klanovima/kartelima, kao i za potpunu kontrolu i manipulaciju sa medijima u [[Srbija|R. Srbiji]], te uvođenja svojevrsnog oblika [[kult ličnosti|kulta ličnosti]]. |
| | | |
− | Александар Вучић је био генерални секретар Српске радикалне странке и председник општинског одбора [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]. Био је [[народни посланик]] и заменик председника [[посланичка група|посланичке групе]] Српске радикалне странке у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини Републике Србије]], члан [[Административни одбор|Административног одбора]] и [[Одбор за уставна питања|Одбора за уставна питања]], и заменик председника [[Одбор за Косово и Метохију|Одбора за Косово и Метохију]] и [[Одбор за културу и информисање|Одбора за културу и информисање]].<ref>[https://web.archive.org/web/20131027155725/http://snszemun.org/aleksandar-vucic Александар Вучић] СНС Земун, Приступљено 29. 10. 2013.</ref>
| + | Nakon redovnih [[Izbori za predsednika Srbije 2017.|izbora za predsednika Srbije 2017.]] godine pojavili su se izvesni [[Protesti u Srbiji (2017)|protesti protiv diktature]] Aleksandra Vučića i tzv. [[jednopartijska država|jednopartijske države]]. |
| | | |
− | Дана [[28. мај]]а [[2008]]. године, Српска радикална странка је заједно са коалицијом [[Демократска странка Србије]]-[[Нова Србија (политичка партија)|Нова Србија]] и коалицијом [[Социјалистичка партија Србије]]-[[Партија уједињених пензионера Србије]]-[[Јединствена Србија]] потписала коалицони споразум којим је, на основу резултата локалних избора, било договорено формирање градске већине у Скупштини града Београда. Вучић је тада предложен за новог [[Градоначелник Београда|градоначелника Београда]]. Међутим, након што је коалиција око СПС-а формирала републичку Владу са [[Демократска странка (Србија)|Демократском странком]] почетком јула, социјалисти су под притиском ДС одлучили да одустану од потписаног споразума и формирана је коалиција ДС-СПС-Г17-ЛДП у граду Београду.{{чињеница|date=08. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->
| + | == Privatni život == |
| + | Aleksandar Vučić je od 1997. do 2011. godine bio u braku sa novinarkom Ksenijom Janković, sa kojom ima dvoje dece; sina Danila i ćerku Milicu. <ref name="poreklo">{{Cite web| url = http://www.poreklo.rs/2012/04/08/poreklo-aleksandra-vu%C4%8Di%C4%87a/ | title = Порекло Александра Вучића | date = 8. 2. 2012 | publisher = poreklo.rs | accessdate = 29. 4. 2014}}</ref> Od 2013. je u braku sa Tamarom Đukanović. Sa njom je 2017. godine dobio sina Vukana.<ref> [http://www.depo.ba/clanak/159357/nova-prva-dama-srbije-atraktivna-supruga-aleksandra-vucica-o-kojoj-se-ne-smije-pricati "Nova prva dama Srbije: Atraktivna supruga Aleksandra Vučića o kojoj se ne smije pričati"]. Depo.ba, 4. 4. 2017.</ref><ref>[http://www.pressonline.rs/info/politika/132172/ispao-majci-dok-ga-je-dojila.html "Ispao majci dok ga je dojila"]. PressOnline, 06.09.2010. </ref> <ref> [http://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-sinu-dao-ime-vukan-po-najstarijem-sinu-stefana-nemanje/352xz4j "Vučić dao sinu ime Vukan po najstarijem sinu Stefana Nemanje"]. Blic.rs, 10. 6. 2017.</ref> |
| | | |
− | === Нова странка === | + | == Izvori == |
− | [[Датотека:Nikolić & Vučić.jpg|[[Томислав Николић]] и Александар Вучић на оснивачкој скупштини СНС (2008)|250п|мини]]
| + | {{izvori}} |
− | Дана [[15. септембар|15. септембра]] 2008. године, након што је дошло до сукоба између челних људи у Српској радикалној странци ([[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] и [[Томислав Николић|Томислава Николића]]), Вучић је поднео оставку на дужности у Српској радикалној странци и објавио привремено повлачење из политичког живота.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci.html?view=story&id=16569§ionId=1 СРС:Вучић није дорастао ситуацији.] Радио-телевизија Србије, 14. 9. 2008, Приступљено 15. 8. 2008.</ref>
| |
| | | |
− | Почетком октобра, саопштио је да се прикључује оснивању Српске напредне странке Томислава Николића.<ref name="мондо" />
| + | == Spoljašne veze == |
| + | {{Commonscat|Aleksandar Vučić}} |
| + | * [http://assembly.coe.int/ASP/AssemblyList/ALMemberDetails.asp?MemberID=5741 Profil na sajtu Saveta Evrope] |
| | | |
− | Том приликом је изјавио да ће се посветити берзанским пословима, „или ће помагати свом брату у вођењу фирме“, али је касније негирао да је његов брат има фирму.<ref>{{cite web|author=Објављено: 30/10/2014, 15:44 | url = http://www.ceopom-istina.rs/vesti/vuchi-2008-pomaga-u-bratu-u-vo-en-u-firme | title = Вучић 2008 – Помагаћу брату у вођењу фирме | publisher = Ceopom-istina.rs |date=30. 10. 2014. | accessdate=2. 10. 2017.}}</ref>
| + | {{Druga Vučićeva vlada}} |
| + | {{Normativna kontrola}} |
| | | |
− | На оснивачкој скупштини СНС, [[21. октобар|21. октобра]], изабран је за заменика председника [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]].<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=21&nav_category=11&nav_id=324499 Оснивање Српске напредне странке] Б92, 21. 10. 2008, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>
| + | {{Lifetime|1970| |Vučić, Aleksandar}} |
− | Био је на челу изборних штабова за превремене локалне изборе у [[Земун]]у и [[Вождовац|Вождовцу]] 2009. године где је [[Српска напредна странка]] убедљиво победила [[Демократска странка (Србија)|Демократску странку]] и преузела локалну власт у ове две [[београдске општине]].<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=07&nav_id=396732 Вождовац: СНС први, ДС други] Б92,07.12.2009, Приступљено 22. 10. 2013.</ref><ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/378192/Izbori-u-Zemunu-bice-odrzani-2-juna Izbori u Zemunu biće održani 2. juna] Блиц, 17. 4. 2013, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>
| + | [[Kategorija:Srpski političari]] |
− | | + | [[Kategorija:Srpski ministri]] |
− | Отако је напустио СРС и приступио СНС, Вучић је променио свој имиџ од националисте у про-европског политичара.{{sfn|Ramet|Hassenstab|Listhaug|2017|p=173}}
| + | [[Kategorija:Predsednici Srbije]] |
− | | + | [[Kategorija:Predsednici Vlade Republike Srbije]] |
− | После победе Томислава Николића на изборима одржаним 20. маја 2012.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/1950/Izbori+2012/1105962/Tomislav+Nikoli%C4%87+predsednik+Srbije.html Томислав Николић председник Србије] РТС, 20. 12. 2012, Приступљено 22. 10. 2013.</ref> и његове оставке на место председника СНС 24. маја 2012,<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Politika/325148/Nikolic-zaplakao-dok-je-podnosio-ostavku-na-mesto-predsednika-SNS Блиц:Томислав Николић заплакао док је подносио оставку] Блиц, 24. 5. 2012, Приступљено 22. 10. 2013.</ref> Вучић преузима функцију [[Вршилац дужности|вршиоца дужности]] председника странке. На ванредној изборној скупштини, одржаној 29. септембра 2012. године, Александар Вучић је изабран једногласно за председника странке<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Vucic-predsednik-SNS-Tabakoviceva-njegov-zamenik.sr.html Александар Вучић једногласно изабран за председника СНС-а] Политика, 29. 8. 2012, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>
| + | [[Kategorija:Srpska radikalna stranka]] |
− | | + | [[Kategorija:Srpska napredna stranka]] |
− | Након формирања владе (коалиција СНС-СПС-УРС), јула 2012, постаје потпредседник Владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против [[Корупција|корупције]] и [[криминал]]а, као и [[министар]] одбране. Председник Николић га је именовао за секретара Савета за националну безбедност<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1150792/Vu%C4%8Di%C4%87+sekretar+Saveta+za+nacionalnu+bezbednost.html Вучић секретар Савета за националну безбедност] РТС, 3. 8. 2012, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>
| + | [[Kategorija:Biografije, Beograd]] |
− | | |
− | === Министар одбране ===
| |
− | {{Главни чланак|Избори за народне посланике Републике Србије 2012.|Влада Ивице Дачића}}
| |
− | | |
− | Одмах по номинацији за првог потпредседника владе задуженог за одбрану, безбедност, борбу против организованог криминала и корупције, најављује да у борби против корупције неће бити заштићених и да ће будућа власт имати „нулту толеранцију“ према корупцији и криминалу.
| |
− | | |
− | [[Датотека:Leon E. Panetta & Aleksandar Vučić.jpg|мини|десно|235п|Вучић са америчким секретаром за одбрану [[Леон Панета|Леоном Панетом]] (2012)]]
| |
− | Доласком на чело [[Министарство одбране Републике Србије|Министарства одбране]], затекао је тешко материјално стање [[Војска Србије|војске]] и [[Наменска индустрија|војне индустрије]]. Одмах је отишао на више путовања у потрази за стратешким партнерима и купцима за производе српске [[Наменска индустрија|наменске индустрије]]. Са тих путовања се вратио са уговорима са Русијом и УАE вредним стотине милиона долара.
| |
− | <ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:420081-Vucic-Srbija-ce-praviti-rakete-za-UAE Вучић: Србија ће правити ракете за УАЕ] Новости, Приступљено 28. 10. 2013.</ref>
| |
− | <ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:420169-Vucic-u-UAE-Potpisani-sporazumi-stizu-i-dolari Вучић у УАЕ: Потписани уговори, стижу и долари] Новости, Приступљено 28.10.2013.</ref>
| |
− | <ref>[http://www.telegraf.rs/vesti/551891-ugovor-od-220-miliona-seik-zeli-i-srpskog-bumbara-foto Уговор од 220 милиона, шеик жели и српског бумбара] Телеграф, Приступљено 28. 10. 2013.</ref>
| |
− | <ref>[http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=02&dd=17&nav_id=687665 Србија и УАЕ-Сарадња за понос] Б92, Приступљено 28. 10. 2013.</ref>
| |
− | <ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1245706/Sti%C5%BEu+investicije+iz+Emirata.html Инвестиције из Емирата] РТС, Приступљено 28. 10. 2013.</ref> Учествовао је у организацији аеромитинга „Батајница 2012“ у склопу прославе стогодишњице [[Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије|српске авијације]], на ком је представљен нов домаћи [[Ласта (авион)|школски авион „Ласта“]].<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1166310/Spektakl+%22Batajnica+2012%22.html Батајница 2012] РТС, Приступљено 28. 10. 2013.</ref>
| |
− | <ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=02&nav_category=12&nav_id=639547 Аеро спектакл у Батајници] Б92, Приступљено 22. 10. 2013.</ref>
| |
− | <!--mrtva veza od tog datuma.-->Отвара се и нова фабрика борбених система у Великој Плани.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/1238766/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D1%84%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0.html Нова фабрика борбених система] РТС, 29. 12. 2012 Приступљено 24.10.2013.</ref> На сајму наоружања „Партнер 2013" одржаном у јуну 2013. је најавио инвестиције у овај сектор, за који је рекао да очекује да постане замајац српске индустрије.<ref>[http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=06&dd=25&nav_id=726121 Вучић: Улажемо у војну индустрију] Б92, 25. 6. 2013, Приступљено 28. 10. 2013.</ref> [[Вашар|Сајам]] је, такође, резултовао великим бројем нових уговора.<ref>[http://objektivno1.rs/region-gradovi/lucani/4309/sajam-naoruzanja-kompaniji-mb-namenska-iz-lucana-doneo-nove-ugovore.html Сајам наоружања компанији МБ наменска из Лучана донео нове уговоре] Објективно, Приступљено 26. 10. 2013.</ref>
| |
− | | |
− | У исто време, у знак пријатељства других држава према Србији, Министарство одбране је добило веома вредне поклоне, из УАЕ три блиндирана Мерцедесова џипа (''око 3 милиона евра''),<ref>[http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/pogledajte-seik-poklonio-vucicu-mecke-vredne-tri-miliona-evra/9554 Шеик поклонио Вучићу мечке вредне три милиона евра] {{Wayback|url=http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/pogledajte-seik-poklonio-vucicu-mecke-vredne-tri-miliona-evra/9554 |date=20131103163133 }} Ало, 23.01.2013, Приступљено 29. 10. 2013.</ref> двадесет санитетских возила из Кине (око 2 милиона евра),<ref>[http://www.kurir-info.rs/poklon-kine-20-sanitetskih-vozila-ministarstvu-odbrane-clanak-878841 Кина поклонила 20 санитетских возила војсци Србије] Курир, аутор ТАНЈУГ, 06.07.2013, Приступљено 29. 10. 2013.</ref> четири возила типа „Хамер“ од владе САД (''око 850.000 евра'')<ref>[http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/316438/Vucic-Srbija-je-mala-ali-ponosna?mobile=false Вучић: Србија је мала али поносна] Вести, 28. 5. 2013, Приступљено 29. 10. 2013.</ref> Традиционално добра сарадња са Русијом је још унапређена (уговор о стратешком партнерству), а посебно је значајна акција чишћења терена од касетних мина на око 3000 квадрата код аеродрома у Нишу и око Параћина.<ref>[http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/rusi-poceli-da-ciste-kasetne-bombe-oko-aerodroma-u-nisu/26829 Руси почели да чисте бомбе око аеродрома у Нишу] {{Wayback|url=http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/rusi-poceli-da-ciste-kasetne-bombe-oko-aerodroma-u-nisu/26829 |date=20131103180418 }} Ало, 5. 8. 2013, Приступљено 29. 10. 2013.</ref>
| |
− | | |
− | Поднео је оставку на место министра одбране уз образложење да жели да се у пуној мери посвети борби против корупције и криминала.
| |
− | | |
− | === Бриселски споразум ===
| |
− | {{Главни чланак|Бриселски споразум (2013)}}
| |
− | [[Датотека:Arbeitsbesuch Serbien (15301009217).jpg|мини|десно|250п|[[Себастијан Курц]] и Александар Вучић (2014)]] | |
− | Одмах по ступању на дужност, [[Председник Републике Србије|Председник Србије]] [[Томислав Николић]] најављује наставак разговора са Приштином на највишем нивоу, сматрајући да је то сувише важно питање да би га водили нижи службеници. За тај посао предлаже [[Ивица Дачић|Ивицу Дачића]], [[Премијер|Председника Владе]]. Неко време су ти преговори на први поглед успешно напредовали и заустављено је даље одузимање права Србима на Косову (право на српска документа и таблице), прихваћен је нацрт стварања [[Заједница српских општина|Заједнице српских општина]], међутим, долази до застоја код утврђивања права Заједнице општина. У априлу 2013. се Александар Вучић прикључује преговарачком тиму са циљем да обезбеди да грађани ЗСО сами одлучују о судству и полицији.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:427147-Drzavni-vrh-danas-odlucuje-ko-ide-u-Brisel Државни врх данас одлучује ко иде у Брисел] Новости, Приступљено 26. 10. 2013.</ref> У својој идеји о стварању ЗСО<ref>{{cite web|last=Zečević| first = D.| url = http://www.novosti.test.mainstream.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:458519-Vulin-Zajednica-srpskih-opstina-quotnovi-pocetak-ili-krajquot | title = Космет: Финиш уз државни врх | publisher = Novosti.test.mainstream.rs |date=| accessdate=2. 10. 2017.}}</ref>, Вучић је пронашао решење како да се обезбеди аутономија у срединама са већинским српским становништвом, да Заједница сама управља образовањем, здравством, да судска власт и полиција буду усклађене по саставу са етничком сликом у њој, и да Приштина може да постави регионалног команданта само по избору ЗСО-а.
| |
− | | |
− | На том састанку, [[Хашим Тачи]] покушава да минира споразум захтевом да се као једна изборна јединица, на четири српске општине дода још три већински албанске општине, или „макар“ јужни део [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]]. Тај предлог је за српску страну неприхватљив јер би се тиме озбиљно нарушила етничка слика. И поред великог притиска на преговараче лично, као и на [[Србија|Србију]], Александар Вучић одбија предлог, сматрајући да у тој форми не задовољава ни минимум интереса Србије, ни њених грађана на [[Косово и Метохија|КиМ]],.<ref>{{cite web|url=http://www.slobodnaevropa.mobi/a/24950867.html | title = Београдско „не“ Бриселу: Влада одбила споразум са Косовом | publisher = Slobodnaevropa.mobi |date=8. 4. 2013. | accessdate=2. 10. 2017.}}</ref> тражи наставак преговора и од ЕУ да својим ауторитетом приволи косовске Албанце на компромис. Тада се први пут дешава да ЕУ уважава захтев Србије и врши притисак на Приштину која невољно прихвата поредећи Заједницу Општина са [[Република Српска|Републиком Српском]].<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/378519/Dacic-parafirao-tekst-sporazuma-Vucic-Prihvaceni-svi-srpski-predlozi Дачић парафирао текст споразума, Вучић: Прихваћени сви српски предлози] Блиц,</ref> Том приликом Вучић добија гаранције [[Европска унија|ЕУ]] и [[НАТО]]-а да „албанска чизма“ неће имати приступ [[Северно Косово|Северу Косова]].<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Nema-rezervne-Srbije-uvodnik-Milenko-Pesic.sr.html Нема резервне Србије] Политика,</ref> Договара се расписивање [[Избори|избора]] за новембар 2013. чиме би српске институције добиле пун легитимитет, уместо да од стране међународне заједнице и остатка КиМ буду третиране као паралелне. Приштина се обавезује да донесе закон о општој [[Амнестија|амнестији]] чиме се трајно онемогућује евентуално застрашивање српског становништва судским процесима<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1357652/Pri%C5%A1tina,+usvojen+Zakon+o+amnestiji.html Приштина, усвојен Закон о амнестији] РТС,</ref> Иако Александар Вучић није у потпуности задовољан резултатима преговора, процењујући да је то максимум од могућег<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/vucic:-sporazum-je-jedini-nacin-da-srbija-opstane-da-postoji_391657.html Вучић: Споразум је једини начин да Србија опстане, да постоји] РТВ,</ref>, да је одлука једина права за будућност Србије<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1322146/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC+%D1%82%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BA,+%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B+.html Вучић: Споразум тежак, али једини могућ] РТС,</ref>, прихвата да се парафира споразум.<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/378674/Tekst-briselskog-sporazuma Текст бриселског споразума] Блиц, 19. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref> По повратку у земљу даје на увид јавности цео ток преговора као и коначан споразум. У [[Народна Скупштина Републике Србије|Народној Скупштини]] споразум добија велику подршку (173 посланика за, 24 против, 1 уздржан и 5 није гласало).<ref>[http://balkans.aljazeera.net/vijesti/skupstina-srbije-podrzala-sporazum-s-kosovom Скупштина Србије подржала споразум с Косовом] Балканс Алџазира, 26. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref><ref>[http://www.novimagazin.rs/vesti/ds-ldp-i-svm-podrzali-briselski-sporazum-dss-protiv Skupština usvojila izveštaj Vlade, za 173 poslanika] Нови Магазин 26. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref> На КиМ су људи узнемирени и несигурни како ће те промене утицати на њихов живот и Александар Вучић одлази на Ким да одговори на њихова питања. Један део прихвата уверавања државног врха да неће остати незаштићени, али други део ([[Демократска странка Србије|ДСС]], [[Српска радикална странка|СРС]], делимично [[Српска православна црква|СПЦ]]) и даље инсистира на задржавању постојећег стања. Тада Александар Вучић предлаже [[референдум]] под условом да се сви обавежу да ће прихватити његове резултате. Представници незадовољне групе Срба одбили су одржавање оваквог референдума.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Vucic-Srbija-donela-jedinu-mogucu-odluku-o-buducnosti.sr.html Вучић северу Косова и Метохије нуди референдум о споразуму] Политика, 25. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1312730/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%87%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BE+%D0%BE+%D0%B1%D1%83%D0%B4%D1%83%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5.html Вучић: Одлучујемо о будућности Србије] РТС, 25. 4. 2013, Приступљено 24.10.2013.</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:431211-Vucic-Referendum-uz-slogu Вучић: Референдум, уз слогу] Новости, 25. 4. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref>
| |
− | | |
− | У међувремену је започео процес [[имплементација|имплементације]] [[Бриселски споразум (2013)|Бриселског споразума]] и расписани су избори на којима је кандидована заједничка српска листа, која треба да обезбеди да се гласови Срба не расипају и да, са великим бројем добијених гласова, буде основа за самосталност Заједници српских општина.<ref>[http://www.radiokim.net/vesti/vulin-u-leposavicu-3-novembra-svesrpski-izbori.html Вулин у Лепосавићу: 3. новембра “Свесрпски избори”] Радио КиМ</ref>
| |
− | | |
− | После успешно спроведених преговора, Србија је на [[Видовдан]], 28. јуна 2013. добила оквирно датум за започињање преговора са ЕУ, с тим да је датум прве приступне конференције орочен најкасније за јануар 2014.{{чињеница|date=03. 2017. }}<!--mrtva veza od tog datuma.--><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:441077-Bundestag-dao-zeleno-svetlo-Srbiji--prva-pristupna-konferencija-u-januaru Бундестаг дао ''зелено светло“ Србији, прва приступна конференција у јануару] Новости, 27. 6. 2013, Приступљено 24. 10. 2013.</ref>
| |
− | | |
− | === Председник Владе ===
| |
− | [[Датотека:Secretary Kerry and Serbian Prime Minister Vucic Address Reporters Before Their Bilateral Meeting in Washington (21482818931).jpg|десно|мини|250п|[[Председник Владе Републике Србије]] Александар Вучић и [[државни секретар Сједињених Америчких Држава]] [[Џон Кери]] у [[Вашингтон]]у (2015)]] | |
− | [[Избори за народне посланике Републике Србије 2014.|Ванредни парламентарни избори]] у [[Србија|Србији]] одржани су [[16. март]]а [[2014]]. Истог дана одржани су и ванредни избори за локалну власт у [[Београд]]у. Парламентарни избори су расписани након одлуке председништава [[Српска напредна странка|СНС-а]] и [[Социјалистичка партија Србије|СПС-а]] да се тренутни сазив [[Народна Скупштина Републике Србије|Народне Скупштине]] и [[Влада Ивице Дачића|Влада]] распусте зарад „провере воље народа”.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=01&dd=26&nav_category=11&nav_id=804514 „Нећу да будем премијер без избора”], [[Б92]], [[26. јануар]] [[2014]].</ref> На парламентарним изборима изборна листа „Будућност у коју верујемо” коју је предводио Александар Вучић и Српска напредна странка, освојила је убедљиво највећи број гласова — 48,35%.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2205/izbori-2014/1556680/konacni-rezultati-rik-a-za-republicke-izbore.html „Коначни резултати РИК-а за републичке изборе”], [[РТС]], [[24. март]] [[2014]].</ref> [[27. април]]а формирана је нова [[Прва влада Александра Вучића|Влада Србије]] са Александром Вучићем на месту председника Владе. Поред странака са листе коју је предводила СНС, у владу је поново ушла и коалиција окупљена око [[СПС]]-а.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:489140-Srbija-dobila-novu-Vladu-Vucic-premijer „Србија добила нову Владу, Вучић премијер”], [[Вечерње новости]], [[27. април]] [[2014]].</ref>
| |
− | | |
− | На [[Избори за народне посланике Србије 2016.|ванредним парламентарним изборима]] [[24. април]]а [[2016]], Српска напредна странка је поново освојила убедљиво највећи број гласова — 48,25%.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2534/izbori-2016/2307373/ukupni-rezultati-parlementranih-izbora-.html РИК: Коначни резултати парламентарних избора], [[РТС]], [[5. мај]] [[2016]].</ref> Након ових избора, владу на челу са Александром Вучићем су [[11. август]]а 2016. поново саставили СНС и СПС, са својим коалиционим партнерима. Ову владу су подржали и [[Савез војвођанских Мађара]] и [[Албанци|албанска]] [[Партија за демократско деловање]].<ref>[http://mondo.rs/a929043/Info/Srbija/Nova-Vlada-Srbije-polaganje-zakletve.html „Србија добила нову владу!”], Мондо, [[11. август]] [[2016]].</ref>
| |
− | | |
− | Период од доласка Вучића на место председника Владе је обележен падом медијских слобода услед притиска и напада на новинаре који исказују критику према режиму, као и гашења многих дебатних политичких емисија.<ref name=JovanovicMladenov></ref><ref>{{cite journal|last1=Castaldo|first1=Antonino|last2=Pinna|first2=Alessandra|title=De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia |journal=European Politics and Society |date=2017|volume=19|issue=3|pages=264–281}}</ref><ref name=FreedomHouse2018>{{cite web|url=https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_FITW_Report_2018_Final_SinglePage.pdf|title=Freedom in the World 2018 |publisher=Freedom House |accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.amnesty.org/download/Documents/EUR7069532017ENGLISH.PDF|title=Freedom in the World 2018 |publisher=Амнести интернашонал |accessdate=18. 10. 2019}}</ref>
| |
− | | |
− | === Председник Републике ===
| |
− | Одлуком Председништва и Главног одбора Српске напредне странке, Александар Вучић је изабран за кандидата ове странке на [[Избори за председника Србије 2017.|председничким изборима]], који су одржани [[2. април]]а [[2017]].<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2631324/predsednistvo-sns-a-vucic-kandidat-za-predsednika.html „Председништво СНС-а: Вучић кандидат за председника”], [[РТС]], [[14. фебруар]] [[2017]].</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2657/izbori-2017/2635202/pocela-sednica-glavnog-odbora-sns-a.html „Главни одбор СНС-а једногласно: Вучић кандидат за председника”], [[РТС]], [[17. фебруар]] [[2017]].</ref> Његову кандидатуру су подржале и све странке владајуће коалиције ([[Социјалистичка партија Србије|СПС]], [[Покрет социјалиста|ПС]], [[Социјалдемократска партија Србије|СДПС]], [[Покрет снага Србије|ПСС]], [[Српски покрет обнове|СПО]], [[Самостални ДСС]], [[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]], [[Јединствена Србија|ЈС]] и [[Савез војвођанских Мађара|СВМ]]). На овим изборима, Вучић је победио у првом кругу, освојивши 55,08% гласова,<ref>[http://www.blic.rs/vesti/politika/rik-vucic-izabrani-predsednik-srbije-konacni-rezultati/v1xwxcl „РИК: Вучић изабрани председник Србије, коначни резултати”], [[Блиц (новине)|Блиц]], [[20. април]] [[2017]].</ref> док су поједини медији и неке од опозиционих структура нагласили да је уочен низ неправилности током изборног процеса.<ref>{{Cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/izbori-nepravilnosti-stotine-nedostajucih-lista-razbijene-kutije-pretnje/27694053.html| title = Izborne nepravilnosti: Stotine nedostajućih listića, razbijene kutije, pretnje| last=| first = |date=24. 4. 2016.| website = |archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=2. 8. 2018.}}</ref> Према извештају [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС-а]], неизбалансирано извештавање медија, притисци на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотреба јавних ресурса за спровођење кампање су пољуљали једнакост могућности у такмичењу кандидата.<ref name=OEBS>{{Cite book |url=http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/dokumenta/ODIHR/Izvestaj%20OEBS%20SRB%20Presidential%202017%20-%20final%20report.pdf |title=Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; председнички избори 2. април 2007. године |publisher=ОЕБС |year=2017 |access-date=17. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190119174338/http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/dokumenta/ODIHR/Izvestaj%20OEBS%20SRB%20Presidential%202017%20-%20final%20report.pdf |archive-date=19. 01. 2019 |url-status=dead }}</ref>
| |
− | | |
− | То је била прва победа већ у првом кругу председничких избора након [[Избори за председника Србије 1992.|избора 1992.]] године на којима је победу однео [[Слободан Милошевић]] ([[Војислав Коштуница]] је однео победу у првом кругу на [[Избори за председника Савезне Републике Југославије 2000.|изборима]] за предесдника [[Председник Савезне Републике Југославије|СР Југославије]]). Према истраживањима [[Центар за слободне изборе и демократију|ЦеСИД-а]] о демографској структури присталица председничких кандидата, за Вучића су гласали приближно у истом односу мушкарци и жене, са просечном старошћу од 55 година услед високог удела (42%) грађана у пензији. Највећи број гласача (41%) је завршио четворогодишњу средњу школу, а затим радничку школу (22%), док 21% има образовање ниже од средње школе. <ref>{{Cite book|url=http://www.cesid.rs/wp-content/uploads/2018/09/Oko-izbora-20.pdf |title=Oko izbora 20|publisher=CeSID |year=2018 |pages=42, 43}}</ref>
| |
− | | |
− | На дужност председника Републике Србије, ступио је [[31. мај]]а 2017. након истека мандата дотадашњем председнику [[Томислав Николић|Томиславу Николићу]].<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2752800/aleksandar-vucic-polozio-zakletvu-i-stupio-na-duznost-predsednika-republike.html „Александар Вучић положио заклетву и ступио на дужност председника Републике”], [[РТС]], [[31. мај]] [[2017]].</ref> Дан пре тога, поднео је оставку на место председника Владе Србије.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2752358/vucic-podneo-ostavku-skupstini.html „Вучић поднео оставку Скупштини”], [[РТС]], [[30. мај]] [[2017]].</ref> [[15. јун]]а мандат за састав нове владе поверио је [[Ана Брнабић|Ани Брнабић]], тадашњој министарки државне управе и локалне самоуправе.<ref>[http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=337336 „Вучић: Ана Брнабић добила мандат за састав нове владе”], [[Танјуг]], [[15. јун]] [[2017]].</ref> Ова влада формирана је [[29. јун]]а.<ref>[http://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/66953-pocela-sednica-parlamenta-poslanici-postavljaju-pitanja „Изабрана Влада Србије на челу са Аном Бранбић, министри положили заклетву”], [[Бета]], [[29. јун]] [[2017]].</ref>
| |
− | | |
− | Током посете Русији у децембру 2017. године добио је титулу почасног доктора на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО).<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/394864/Vucicu-pocasni-doktorat-prestiznog-ruskog-drzavnog-instituta Вучићу почасни докторат престижног руског државног института („Политика”, 20. децембар 2017)]</ref> Добитник је „Златног лава” за мир у Венецији 2018. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:763608-VUCIC-DOBIO-ZLATNOG-LAVA-ZA-MIR-NIJE-OTISAO-NA-SVECANOST-ZBOG-KOSOVA-Nagrada-ide-gradjanimakoji-su-me-obavezali-da-trazim-mir Вучић добио „Златног лава” за мир („Вечерње новости”, 1. децембар 2018)]</ref>
| |
− | | |
− | Организација ''-{[[Freedom House]]}-'' је у извештају за 2018. годину навела да је Србија земља која има константан пад у индексима слободе након доласка Вучића на власт, као и да је у једној години изгубила статус „слободних” и сврстала се у категорију „делимично слободних” земаља. Према објашњењу, статус Србије опао је због погоршања у начину спровођења избора, због наставка покушаја владе и прорежимских медија да кроз законе угњетавају независне новинаре провлачећи их кроз прљаве кампање, као и због акумулације извршних овлашћења од стране председника Вучића, у супротности са уставним овлашћењима.<ref>{{Cite web|url=https://freedomhouse.org/sites/default/files/Feb2019_FH_FITW_2019_Report_ForWeb-compressed.pdf|title=Freedom in the World 2019|date=5. 1. 2019|website=Freedom House|accessdate=5. 2. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a457843/Fridom-haus-Srbija-pala-iz-grupe-slobodnih-zemalja-u-grupu-delimicno-slobodnih.html|title=Fridom haus: Srbija pala iz grupe slobodnih zemalja u grupu delimično slobodnih|date=5. 2. 2019.|website=Н1|accessdate=5. 2. 2019.}}</ref> Политички теоретичари и научници, аналитичари и новинари често владавину Александра Вучића описују као [[Ауторитарност|ауторитарну]] или [[Аутократија|аутократску]].<ref>{{cite journal|last=Bieber|first=Florian|title=Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans|journal=East European Politics|date=July 2018|volume=38|issue=3|doi=10.1080/21599165.2018.1490272|pages=337-54}}</ref><ref>{{cite journal|last=Günay|first=Cengiz|last2=Džihić|first2=Vedran|title=Decoding the authoritarian code: exercising ‘legitimate’ power politics through the ruling parties in Turkey, Macedonia and Serbia |journal=Southeast European and Black Sea Studies |date=October 2016|volume=16|issue=4|doi=10.1080/14683857.2016.1242872|pages=529-549}}</ref><ref>{{cite book|last=Voltmer|first=Voltmer|title=Media, Communication and the Struggle for Democratic Change: Case Studies on Contested Transitions|publisher=Springer Nature|isbn=978-3-030-16747-9|year=2019|p=6}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2017/04/09/opinion/a-serbian-election-erodes-democracy.html?referer=|title=A Serbian Election Erodes Democracy |date=9. 4. 2017|publisher=The New York Times|accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/national/thousands-march-against-serbian-presidents-autocratic-rule/2018/12/08/a7b93022-fb1b-11e8-8642-c9718a256cbd_story.html?utm_term=.dfe27b9e470f|title=Thousands march against Serbian president’s autocratic rule |date=8. 12. 2018|publisher=The Washington Post|accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://foreignpolicy.com/2018/03/09/how-aleksandar-vucic-became-europes-favorite-autocrat/|title=How Aleksandar Vucic Became Europe’s Favorite Autocrat |first=Aleks|last=Eror |date=9. 3. 2018.|publisher=Foreign Policy|accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref name=FreedomHouse2018></ref><ref>{{cite web|url=http://www.spiegel.de/politik/ausland/serbien-sieg-von-aleksandar-vucic-bei-der-praesidentenwahl-gilt-als-sicher-a-1141414.html|title=Vucic, der Allmächtige |first=Keno|last=Verseck |date=2. 4. 2017|publisher=Der Spiegel|language=German|accessdate=5. 1. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.leparisien.fr/flash-actualite-monde/serbie-une-presidentielle-pour-asseoir-l-emprise-de-vucic-31-03-2017-6812130.php|title=Serbie: une présidentielle pour asseoir l'emprise de Vucic |first=Enver|last=Robelli |date=31. 3. 2017.|publisher=Le Parisien|language=French|accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/pismo/vladavina-neobuzdanog-autokrate/|title=Vladavina neobuzdanog autokrate |first=Ivan|last=Milovanović |date=3. 2. 2018|publisher=Данас|language=Serbian|accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-bolja-srbija/28518699.html |title=Vučićeva ostavka na mestu premijera i predsednička mapa 'bolje' Srbije |first=Branka|last=Mihajlović |date=30. 5. 2017.|publisher=Радио Слободна Европа|language=Serbian|accessdate=12. 12. 2018}}</ref> Због оптужби за пораст политичког насиља и гушење медијских слобода, у јесен 2018. године су отпочели [[Један од пет милиона|протести]] усмерени су против начина вршења власти од стране Александра Вучића.
| |
− | | |
− | == Одликовања и признања ==
| |
− | {| class="wikitable" style="text-align:left;"
| |
− | |-
| |
− | ! colspan=2 | Награда или одликовање !! земља !! датум !! место
| |
− | |-
| |
− | | [[Датотека:Order Dostik 1kl rib.png|80px]] || [[Орден Пријатељства]]<ref>{{cite web|url=https://informer.rs/vesti/politika/403328/foto-vucic-astani-predsedniku-srbije-urucen-orden-prijateljstva-prvog-reda-kazahstana |title=VUČIĆ U ASTANI: Predsedniku Srbije uručen Orden prijateljstva prvog reda Kazahstana!|publisher=Informer |date=|accessdate=}}</ref> || {{застава|Казахстан}} || [[9. октобар]] [[2018]]. || [[Астана]]
| |
− | |-
| |
− | | [[Датотека:Order of Alexander Nevsky 2010 ribbon.svg|80px]] || [[Орден Александра Невског]]<ref>{{Cite web|url=http://publication.pravo.gov.ru/Document/View/0001201901090001|title=Указ Президента Российской Федерации от 07.01.2019 № 2 "О награждении орденом Александра Невского Президента Республики Сербии Вучича А."|publisher=Официальный интернет-портал
| |
− | правовой информации |language=ru|accessdate=7. 1. 2019}}</ref> || {{застава|Русија}} || [[7. јануар]] [[2019]]. || [[Београд]]
| |
− | |}
| |
− | | |
− | == Референце ==
| |
− | {{reflist|30em}}
| |
− | | |
− | == Литература ==
| |
− | {{refbegin|2}}
| |
− | * {{Cite book|ref=harv| last=Jokic| first = Aleksandar| title = Lessons of Kosovo: The Dangers of Humanitarian Intervention| url = https://books.google.com/books?id=NQJJ_BScMx0C&pg=PA100|year=2003| publisher = Broadview Press|isbn=978-1-55111-545-0|pages=}}
| |
− | * {{Cite book|ref=harv| last=Thompson| first = Mark| title = Forging War: The Media in Serbia, Croatia, Bosnia and Hercegovina| url = https://books.google.com/books?id=Pp5pAAAAMAAJ|year=1999| publisher = University of Luton Press|isbn=978-1-86020-552-1|pages=}}
| |
− | * {{Cite book|ref=harv| last=Ramet| first = Sabrina P.|authorlink= Сабрина П. Рамет| last2=Hassenstab| first2 = Christine M.| last3=Listhaug| first3 = Ola| title = Building Democracy in the Yugoslav Successor States: Accomplishments, Setbacks, and Challenges since 1990| url = https://books.google.com/books?id=CDq8DgAAQBAJ&pg=PA406|year=2017| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-1-107-18074-1|pages=}}
| |
− | {{refend}}
| |
− | | |
− | == Спољашње везе ==
| |
− | {{Други пројекти
| |
− | | commons = Aleksandar Vučić
| |
− | | wikispecies =
| |
− | | wiktionary =
| |
− | | wikiversity =
| |
− | | wikibooks =
| |
− | | wikisource =
| |
− | | wikiquote = Александар Вучић
| |
− | | wikinews = Александар Вучић
| |
− | }}
| |
− | * {{cite web|url=https://www.cenzolovka.rs/etika/medijsko-parce-uzasa-brukanje-novinara-na-onkologiji-zbog-vuciceve-promocije/|title=Medijsko parče užasa: Brukanje novinara na onkologiji zbog Vučićeve promocije|authorlink=Tamara Skrozza|last=Skrozza|first=Tamara|publisher=cenzolovka.rs|date=22. 2. 2019|accessdate=12. 9. 2019}}
| |
− | * [https://imovinapoliticara.krik.rs/display/disp1/profil.php?disp_id=36 Имовинска карта] на сајту krik.rs
| |
− | | |
− | {{низ
| |
− | | пре = [[Томислав Николић]]
| |
− | | титула=[[Председник Републике Србије]]<br />од [[31. мај]]а. {{page|year=2017|id=}}
| |
− | | после=
| |
− | }}
| |
− | {{низ
| |
− | | пре = [[Ивица Дачић]]
| |
− | | титула=[[Председник Владе Републике Србије]]<br />од [[27. април]]а [[2014]]. до [[31. мај]]а [[2017]].
| |
− | | после= [[Ана Брнабић]]
| |
− | }}
| |
− | {{низ
| |
− | | пре = [[Драган Шутановац]]
| |
− | | титула=[[Министарство одбране Републике Србије|Министар одбране Републике Србије]]<br />од [[27. јул]]а [[2012]]. до [[2. септембар|2. септембра]] [[2013]].
| |
− | | после= [[Небојша Родић]]
| |
− | }}
| |
− | {{низ
| |
− | | пре = [[Томислав Николић]]
| |
− | | титула=председник [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]]<br />од [[24. мај]]а [[2012]].
| |
− | | после=
| |
− | }}
| |
− | | |
− | {{портал бар|Биографија|Србија}}
| |
− | {{Председници Републике Србије}}
| |
− | {{Председници Владе Републике Србије}}
| |
− | {{Друга Марјановићева Влада}}
| |
− | {{Дачићева Влада}}
| |
− | {{Вучићева Влада}}
| |
− | {{Друга Вучићева Влада}}
| |
− | | |
− | {{DEFAULTSORT:Вучић, Александар}}
| |
− | [[Категорија:Рођени 1970.]]
| |
− | [[Категорија:Београђани]]
| |
− | [[Категорија:Српски политичари]]
| |
− | [[Категорија:Српска напредна странка]]
| |
− | | |
− | [[Категорија:Председници Владе Републике Србије]]
| |
− | [[Категорија:Председници Србије]]
| |
− | [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]]
| |