Aleksandar Vučić

Šablon:Infobox Aleksandar Vučić (Beograd, 5. mart 1970) je srpski političar, poznat kao dugogodišnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, predsednik Srpske napredne stranke, predsednik Vlade Republike Srbije od 2014. do 2017. kada je preuzeo dužnost predsednika Republike.

Biografija

Rodio se u Beogradu kao sin ekonomiste Anđelka Vučiča i novinarke Angeline Milanov. U Beogradu je završio osnovnu školu, Zemunsku gimnaziju i Pravni fakultet, posle čega je neko vreme učio engleski jezik u Brajtonu u Engleskoj. Godine 1992. se za vreme rata u BiH zaposlio kao novinar Kanala S, TV-stanice sa sedištem u Palama, koju je bila osnovala samoproglašena Republika Srpska.

1993. godine se vratio u Srbiju i priključio Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Šešelja, u kojoj je munjevito napredovao. Iste je godine na izabran kao njen poslanik u Narodnoj Skupštine, a već sledeće godine postao njen generalni sekretar. Tada se isticao militantnim velikosrpskim stavovima te je, između ostalog, nedugo pred operaciju Oluja posetio Glinu pod vlašću Republike Srpske Krajine, kada je žestoko napao plan Z-4 i kojom prilikom je tadašnju hrvatsku vlast nazvao ustaškom i zločinačkim režimom Franje Tuđmana.<ref>Što je Vučić govorio u okupiranoj Glini 1995.</ref><ref>Iako postoje snimke, Vučić niječe upletenost u zločine</ref>. Kasnije se često citirala i njegova izjava u srpskoj Skupštini od 20. jula 1995. godine, nedugo posle masakra u Srebrenici da se "mora ubiti 100 Muslimana za svakog ubijenog Srbina". Godine 1996. je, nakon što je SRS osvojila vlast na lokalnim izborima u Zemunu imenovan za direktora Sportske hale Pinki.

Kada je u proleće 1998. SRS pristupila koalicijskoj vladi Srbije sa Miloševićevim SPS-om i JUL-om, Vučić je imenovan za ministra informisanja. Mandat, tokom koga je eskalirao kosovski rat, a Srbija bila bombardovana od NATO-a, je obeležio izuzetno oštar odnos prema opoziciji, odnosno represivni zakoni kojima se nastojao onemogućiti ili otežati rad opozicionih medija. Vučić je nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma kojim je rat okončan, a na Kosovu de facto prestala srpska vlast, 14. juna 1999. u znak protesta zajedno sa drugim kadrovima SRS formalno podneo ostavku, ali je "zbog nacionalnih interesa" nastavio vršiti ministarsku dužnost sve do Miloševićevog rušenja 2000. godine.

Od jeseni 2000. se Vučić zajedno sa SRS našao u opoziciji. Na lokalnim izborima 2004. je kao kandidat SRS tesno izgubio neposredne izbore za gradonačelnika Beograda. Četiri godine kasnije, kada se gradonačelnik birao posredno, SRS je osvojio najviše glaosva, ali koalicijski sporazum sa SPS-om, temeljem koga je trebao postati gradonačelnik, povučen nakon što je SPS pod Ivicom Dačićem pristao ući u koaliciju sa Demokratskom strankom (DS) na nacionalnom nivou.

Kada je u septembru 2008. u SRS nastao raskol između pristalica Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, Vućić se ispočetka odbio opredeliti te je najavio povlačenje iz politike. Međutim, već u oktobru se priključio Nikoliću te postao zamenik predsednika novoosnovane Srpske napredne stranke (SNS).

Kada je Nikolić u proleće 2012. na presedničkim izborima pobedio DS-ovog kandidata Borisa Tadića, SPS je raskinuo dotadašnju koaliciju sa DS i umesto toga je stvorio novu koaliciju sa SNS. Formirana je vlada u kojoj je Dačić postao premijer, a Vučić postao potpredsednik i ministar odbrane. Nova vlada je u spoljnoj politici predstavljala kontinuitet sa starom, pre svega u orijentaciji na pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, ali i pokazala daleko više spremnosti na kompromis po pitanju Kosova, pa je tako sa vlastima Republike Kosovo sklopila Briselski sporazum. Iako je zbog toga bila žestoko kritikovana od radikalnih srpskih nacionalista, sam Vučić je stekao izuzetnu popularnost, pre svega zahvaljujući agresivnom promovisanju "borbe protiv korupcije" u Srbiji.

Ona je iskorištena nakon što su 2014. održani vanredni izbori na kojima je blok oko SNS osvojio apsolutnu većinu u Skupštini, a što je bio prvi takav slučaj od vremena Miloševića. Vučić, koji je zadžao SPS kao koalicionog partnera, je nastavio sa proevropskom politikom, ali i uz sve veće ograđivanje od svojih ranijih stavova te sve veće približavanje Srbije Zapadu. Delom i zbog toga je Vučić stekao značajnu podršku među nekim od najistaknutijih ličnosti tzv. Druge Srbije. Godine 2015. je u Srebrenici, na komemoraciji potom 20. godišnjice masakra, napadnut kamenjem od strane okupljenih Bošnjaka i lakše ozleđen.

2017. godine je u prvom krugu izabran za predsednika Srbije.

Kontroverze

Mnogi politički protivnici Aleksandra Vučića i drugi nezavisni politički analitičari kritikuju njegovu raniju veliko srpsku nacionalističku retoriku koju je sprovodio devedestih godina prošlog veka za vreme ratova na prostoru Jugoslavije. Oni smatraju Aleksandra Vučića pored Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića jednim od odgovornih političara za širenje nacionalne i verske mržnje u vreme procesa unutrašnjeg i spoljašnjeg faktora razbijanja Jugoslavije; kao i za pojavu u to vreme povećanog kriminala i pada životnog standarda građana.

Takode, mnogi ga nazivaju autokratom/diktatorom i osporavaju i kritikuju njegovu sadašnju politiku prema pitanju Kosova i Metohije. Kao i prema socijalnim pitanjima/ljudskim pravima penzionera, radnika, malih i srednjih preduzetnika, poljoprivrednika i studenata; te neki smatraju da su milioni građana Srbije osiromašeni i obespravljeni njegovom pogrešnom socijalnom politikom, niskom zdravstvenom zaštitom, nebesplatnim i nerazvijenim obrazovnim sistemom, malim ulaganjima u sport i trajnim padom životnog sandarda građana. Koji je po njihovom mišljenju uzrok novi zakonom o radu, zakon o poljoprivredi, ekonomsko-političke i vojne reforme itd. Mnogi smatraju odgovornim Aleksandra Vučića, za kako kažu nelagalno i protiv-ustavno smanjenje penzija i kršenje ljudskih prava u periodu mandata njegove Vlade. Te ga optužuju za saradnju sa mafijaškim klanovima/kartelima, kao i za potpunu kontrolu i manipulaciju sa medijima u R. Srbiji, te uvođenja svojevrsnog oblika kulta ličnosti.

Nakon redovnih izbora za predsednika Srbije 2017. godine pojavili su se izvesni protesti protiv diktature Aleksandra Vučića i tzv. jednopartijske države.

Privatni život

Aleksandar Vučić je od 1997. do 2011. godine bio u braku sa novinarkom Ksenijom Janković, sa kojom ima dvoje dece; sina Danila i ćerku Milicu. <ref name="poreklo">Šablon:Cite web</ref> Od 2013. je u braku sa Tamarom Đukanović. Sa njom je 2017. godine dobio sina Vukana.<ref> "Nova prva dama Srbije: Atraktivna supruga Aleksandra Vučića o kojoj se ne smije pričati". Depo.ba, 4. 4. 2017.</ref><ref>"Ispao majci dok ga je dojila". PressOnline, 06.09.2010. </ref> <ref> "Vučić dao sinu ime Vukan po najstarijem sinu Stefana Nemanje". Blic.rs, 10. 6. 2017.</ref>

Spoljašne veze

• Profil na sajtu Saveta Evrope